„SELEKCIJA I SEMENARSTVO“ Vol. 1, broj 1 (1994)

Sadržaj:

Mezei Snežana, Kovačev L.
2PRAVCI PROMENA U OPLEMENJIVANJU BILJA DANAS [Izvod]   2 [Full text]

Vasić Dragana, Vasiljević LJ.
3MOGUĆNOST SKRAĆENJA CIKLUSA SELEKCJJE SUNCOKRETA   3
PRIMENOM KULTURE EMBRIONA [Izvod]   3 [Full text]

Pavlović M., Kuburović M., Knežević D.
4GENETIČKA ANALIZA MASE ZRNA PO PRIMARNOM    4
KLASU PŠENICE (Triticum aest. L.) [Izvod] 4 [Full text]

Tomić Zorica, Mladenović R.
5PROIZVODNJA SEMENA TRAVA U BRDSKO-PLANINSKOM PODRUČJU SRBIJE [Izvod]  5 [Full text]

Vesković M, Popović Radmila, Mirić M., Đukanovic Lana
  6UTICAJ RAZVOJA KORENOVOG S1STEMA KLIJANACA NEKIH   6
RODITELJSKIH KOMPONENATA SEMENSKOG KUKURUZA NA   6
N1CANJEIPREZIVLJAVANJE U POLJSKIM USLOVIMA [Izvod]    6 [Full text]

Crnobarac J., Marinković B.
7UTICAJ EKOLOŠKIH FAKTORA, GENOTIPA I VREMENA BERBE  7
NA KLIJAVOST SEMENA SUNCOKRETA TOKOM ČUVANJA [Izvod]   7 [Full text]

Mladenovski T.
8PERIOD MIROVANJA SEMENA ROD TVRDIH SORTI OZIME PŠENICE [Izvod]  8 [Full text]

Prijić M. Lj., Jovanović Mirjana
  9PERIOD MIROVANJA SEMENA ROD TVRDIH SORTI OZIME PŠENICE [Izvod]  9 [Full text]

Hadži-Tašković Šukalović Vesna
  10ENZIMI ASIMILACIJE AZOTA U KUKURUZU ZA VREME KLIJANJA [Izvod]   10 [Full text]

Rađenović B.
11VIŠEGODIŠNJA ISPITIVANJA UTICAJ A AGROEKOLOŠKIH USLOVA NA VARIJABILNOST KVALITATIVNIH OSOBINA SEMENA LUCERKE SORTE OS-66 [Izvod]  11 [Full text]

Jankulovski D.
12VIŠEGODIŠNJA ISPITIVANJA UTICAJ A AGROEKOLOŠKIH USLOVA NA VARIJABILNOST KVALITATIVNIH OSOBINA SEMENA LUCERKE SORTE OS-66 [Izvod]  12 [Full text]

Ivanović D., Stojkov S., Kaitović Ž., Bača F.
13REAKCIJA SAMOOPLODNIH LINIJA I HIBRIDA KUKURUZA NA HEMIJSKE PREPARATE ZA TRETIRANJE SEMENA [Izvod]   13 [Full text]

Dražić Danica, Glušac D., Malidža G.
14UTICAJ HERBICIDA NA KVANTITATIVNE I KVALITATIVNE  14
OSOBINE SEMENA SOJE [Izvod]   14 [Full text]

Rajić M.
15UTICAJ ROKOVA SETVE, NAČINA ĐUBRENJA I NAVODNJAVANJA NA ENERGIJU KLIJANJA I KLIJAVOST SEMENA ŠEĆERNE REPE [Izvod]  15 [Full text]

Ćupina B., Erić P., Mihailović V.
16UTICAJ SORTE I GUSTINE USEVA NA PRINOS ZRNA REALIZOVANI BROJ BILJAKA JAROG STOČNOG GRAŠKA (Pisum Sativum L.) [Izvod] 16 [Full text]

Ilin Ž.
17PRINOS SEMENA CRNOG LUKA U ZAVISNOSTI OD ĐUBRENJA AZOTOM [Izvod]    17 [Full text]

Đorđević D., Milijić Miroslava
  18UTICAJ RAZNIH FUNGICIDA ZA DEZINFEKCIJU SEMENA NA KLIJAVOST I NAJVAŽNIJE MORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE BILJAKA PŠENICE [Izvod]  18 [Full text]

Penčić Viktorija, Lević Jelena
  19PREGLED IDENTIFIKOVANIH GLJIVA NA SEMENU I ZRNU   19
KUKURUZA U JUGOSLAVIJI [Izvod] 19 [Full text]

Milošević Mirjana, Rajnpreht Jarmila, Ćirović M., Zlokolica Marija
  20METODI ISPITIVANJA ŽIVOTNE SPOSOBNOSTI SEMENA KUKURUZA [Izvod]   20 [Full text]

Stojkov Slavica, Penčić Viktorija
  21PROUČAVANJE PATOGENOSTI IZOLATA Microdochium bolleyi NA KLIJANCIMA KUKURUZA U LABORATORIJSKIM USLOVIMA [Izvod]   21 [Full text]

 

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 1, broj 1 (1994), str: 99-102
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

GINOGENEZA INBRED LINIJA ŠEĆERNE REPE IN VITRO

 

MEZEI SNEŽANA, KOVAČEV L.1

 

IZVOD: Ginogeneza kod šećerne repe otvara nove mogućnosti korišćenja haploida u programima oplemenjivanja. Na bazi mutagenog delovanja kolhicina moguće je u uslovima in vitro indukovati dihaploide. U radu je obavljena inokulacija 2381 jajne ćelije in vitro. Testirano je 19 genotipova. Najveću frekvenciju haploida dao je genotip 3069/410. Deset ispitivanih genotipova nije bilo ginogeno sposobno. Nakon citoloških ispitivanja acetokarmin squash metodom dobijen je najveći procenat miksploidnih tkiva. Najviše dihaploida (66%) dao je genotip 3071/412.

 

Ključne reči: šećerna repa, ginogeneza, dihaploidi, broj hromozoma.

 

 

Izvorni naučni rad (Original scientific paper)

 

  1. Dr Snežana MEZEI, Dr Lazar KOVAČEV, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

 

Autor za kontakt:

 

  Povratak na sadržaj

 

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 1, broj 1 (1994), str: 103-105
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

MOGUĆNOST SKRAĆENJA CIKLUSA SELEKCIJE SUNCOKRETA PRIMENOM KULTURE EMBRIONA

 

VASIĆ DRAGANA, VASILJEVIĆ LJ.1

 

IZVOD: Sedamnaest dana stari embioni linija kulturnog suncokreta CMS-V-8931-3-4, L-4, L-15, OCMS-2, PCPL i SNRF su sterilisani i postavljeni na MS podlogu u koju je dodat 0,1 mgl-1 IASA, 0,1 mgl-1 BAP-a i 500 mgl-1 kazein hidrolizata. Embrioni su klijali i dali biljčice koje su u fazi dobro razvijenih kotiledona i pojave prvog para listova prebadene u Jiffy-7 posude, a zatim, nakon uspešne aklimatizacije, presadene u staklenik. Dobijen je visok procenat životno sposobnih biljaka. Odrasle biljke su, po svom habitusu, bile niže i imale sitnije glave od biljaka gajenih u polju. Ranije su cvetale, a vegetacija im je bila oko tri nedelje kraća. Pošto ovaj metod omogućuje skraćenje njegovog vegetacionog perioda, može biti koristan za programe oplemenjivanja suncokreta.

 

Ključne reči: linije suncokreta, embrioni, selekcija.

 

 

Izvorni naučni rad (Original scientific paper)

 

  1. Dragana VASIĆ, dipl. ing, poslediplomac, Dr Ljubinko VASILJEVIĆ, Poljoprivredni fakultet, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 1, broj 1 (1994), str: 107-110
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

GENETIČKA ANALIZA MASE ZRNA PO PRIMARNOM

KLASU PŠENICE (Triticum aest. L.)

 

PAVLOVIĆ M., KUBUROVIĆ M., KNEŽEVIĆ D.l

 

IZVOD: Dialelnim ukrštanjem četiri divergentna genotipa pšenice (bez recipročnih) dobijeno je potomstvo F1 i F2 generacije gde je ispitivan način nasleđivanja, efekti gena i kombinacione sposobnosti za masu zrna na primarnom klasu. Način nasleđivanja ovog svojstva je različit (intermedijarno, parcijalna dominacija, dominacija i superdominacija) zavisno od kombinacije ukrštanja. Analiza varijanse kombinacionih sposobnosti pokazuje značajnost aditivnog i neaditivnog delovanja gena u nasleđivanju mase zrna, sa preovladavanjem aditiv­nog. Od ispitivanih sorti najbolji opšti kombinator je KG-75, dok je kombinacija KG-75 x NS-322 imala najveće vrednosti PKS.

 

Ključne reči: pšenica, masa zrna, nasleđivanje, efekti gena, kombinacione sposobnosti.

 

 

Izvorni naučni rad (Original scientific paper)

 

  1. Mr Milanko PAVLOVIĆ, istraživač-saradnik, Dr Miroslav KUBUROVIĆ, viši naučni saradnik, Dr Desimir KNEŽEVIC, naučni saradnik, Institut za istraživanja u poljoprivredi "Srbija", Centar za strna žita "Kragujevac"

 

Autor za kontakt:

 

  Povratak na sadržaj

 

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 1, broj 1 (1994), str: 111-114
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

PROIZVODNJA SEMENA TRAVA U BRDSKO-PLANINSKOM PODRUČJU SRBIJE

 

TOMIĆ ZORICA, MLADENOVIĆ R.l

 

IZVOD: Na Kopaoniku, na 1100 m nadmorske visine, ispitivan je uticaj načina setve i đubrenja na prinos semena domaćih sorti višegodišnjih trava. Sve tri vrste trava (jezevica - Dactilis glomerata, mačji rep - ph. protonzi i crveni vijuk - F. Rubra) su ostvarile najviše prinose pri različitirn načinima setve, a uz višu dozu azota u osnovnom đubrenju: ježevica setvom u kućice, mačji rep u širokorednoj setvi i crveni vijuk pri gustoj setvi.

Ostvareni su visoki prinosi semena za sve tri vrste, što naročito ježevica ima viši prinos u odnosu sorte koje se gaje u povoljnijim ekološkim uslovima. Ovi rezultati ukazuju na opravdanost širenja proizvodnje semena trava u brdsko-planinskom području Srbije.

 

Ključne reči: brdsko-planinsko područje, đubrenje, prinos semena, setva, višegodišnje trave

 

 

Izvorni naučni rad (Original scientific paper)

 

  1. Dr Zorica TOMIĆ, naučni saradnik Instituta "Srbija", Centar za krmno bilje KruSevac, Radisav MLADENOVIC, dipl. ing., stručni savetnik

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 1, broj 1 (1994), str: 115-118
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

UTICAJ RAZVOJA KORENOVOG S1STEMA KLIJANACA NEKIH

RODITELJSKIH KOMPONENATA SEMENSKOG KUKURUZA NA

N1CANJEIPREZIVLJAVANJE U POLJSKIM USLOVIMA

 

VESKOVIĆ M, POPOVIĆ RADMILA, MIRIĆ M., DUKANOVIĆ LANA 1

 

IZVOD: Ispitivanjem kapaciteta klijavosti zaliha starog semena nekih od roditeljskih komponenata kukuruza, zapažena je karakteristična nenormalnost klijanaca, koja se manifestuje zakržljalim primarnim korenom i slabim razvojem više sekundarnih korenova. Plumula ovih klijanaca je normalna, jaka i nesrazmerno razvijena u odnosu na korenov sistem. Na osnovu domaćih i međunarodnih pravila ispitivanja semana (1) ovakav tip klijanaca je nenormalan i ne uračunava se u procenat klijavosti. Cilj ovog rada je bio da se što realnije oceni kapacitet klijavosti semena kukuruza u optimalnim laboratorijskim uslovima. Zato je bilo potrebno ispitati ponašanje ovih klijanaca i u poljskim uslovima za vreme nicanja i tokom vegetacije do berbe, pa te rezultate uporediti sa rezultatima dobijenim u laboratoriji.

 

 

Ključne reči: seme, kapacitet klijavosti, nicanje, "lažno nicanje", vitalne i zaostale biljke, procenat preživljavanja

 

 

Prethodno saopštenje (Preliminary paper)

 

  1. Dr Miladin VESKOVIĆ, Radmila POPOVIĆ, Mladen MIRIĆ, Lana DUKANOVIĆ, Institut za kukuruz "Zemun Polje", Zemun

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 1, broj 1 (1994), str: 119-125
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

UTICAJ EKOLOŠKIH FAKTORA, GENOTIPA I VREMENA BERBE NA KLIJAVOST SEMENA SUNCOKRETA TOKOM ČUVANJA

 

CRNOBARAC J., MARINKOVIĆ B.l

 

IZVOD: Dugovečnost semena je posebno bitna kod uljanih biljaka. U semenskom usevu, zasejanom u polju i u staklari, i to u majčinskim komponentama hibrida NS-H-26 i NS-H-27 i sorti VNIIMK-893 obavljena je berba svaka tri dana, od 10. do 52. dana od početka cvetanja. Ispitivana je klijavost u rolnama filter papira po JUS-u svakih šest meseci, sve do 42. meseca od momenta berbe.

Svi ispitivani faktori su prema F-testu pokazali vrlo značajan uticaj. Vreme berbe je ispoljilo odlučujući efekat, u ukupnoj varijabilnosti ogleda učestvovalo je sa 74,85% dužina čuvanja sa 14,55%, dok su agroekološka sredina uzgoja i genotip učestvovali sa 0,2%, odnosno 0,02%. Ontegenetski mlade seme ima kraći životni vek i obrnuto. Seme ubrano do 19. DOPC tokom čuvanja linearno gubi klijavost i već posel šest meseci ona je manja od 90%. U svim berbama nakon 22. DOPC klijavost najpre stagnira na nivou od 90-100% i tek posle 18 meseci opada, a u berbama nakon 34. DOPC ovaj pad se uočava tek posle 36 meseci. Dužim čuvanjem od tri godine klijavost kod svih varijanti pada ispod 90%. Tokom čuvanja do 30 meseci seme proizvedeno u staklari i ubrano od 22-40. DOPC je imalo veću klijavost od semena iz polja. Utvrdene su značajne razlike klijavosti semena izmedu genotipova, tokom čuvanja do 30 meseci.

 

Ključne reči: suncokret, klijavost, sposobnost čuvanja.

 

 

Izvorni nauini rad (Original scientific paper)

 

  1. Doc. Dr Jovan CRNOBARAC, vanr. prof. Dr Branko MARINKOVIĆ, Poljoprivredni fakultet, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 1, broj 1 (1994), str: 127-129
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

PERIOD MIROVANJA SEMENA ROD TVRDIH SORTI OZIME PŠENICE

 

MLADENOVSKI T.l

 

IZVOD: Cilj ovih ispitivanja je utvrđivanje dužine perioda mirovanja semena kod tvrdih sorti ozime pšenice Instituta u Skoplju. U ispitivanje je uključeno šest sorti pšenice: Milenka, Iva, Skopska rana, Durumka, Tina i Taga. Utvrđeno je da najduži period mirovanja semena imaju sorte: Milenka - 77 dana, zatim sorte Iva i Skopska rana - 63 dana. Napred navedene sorte imaju dug period mirovanja semena (preko 60 dana). Sorte Durumka, Tina i Taga imaju 56 odnosno 49 dana period mirovanja semena i imaju srednje dug period mirovanja semena (od 10-60 dana). Nijedna od ispitivanih sorti nema kraći period mirovanja semena od 10 dana. Dobijeni rezultati pokazuju da ispitivane sorte imaju različite dužine perio­da mirovanja sernena, što je uslovljeno različitim naslednim osobinama ispitivanih sorti.

 

Ključne reči: pšenica, seme, period mirovanja.

 

 

Izvorni naučni rad (Original scientific paper)

 

  1. Dr Trajče MLADENOVSKI, naučni saradnik, Zemjodelski institut, Skopje, Makedonija

 

Autor za kontakt:

 

  Povratak na sadržaj


 

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 1, broj 1 (1994), str: 131-134
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

UTICAJ VIGORA SEMENA NA NICANJE I PRINOS SOJE

 

 

PRIJIĆ M. LJ., JOVANOVIĆ MIRJANAl

 

IZVOD: Upoređeni su rezultati testova vigora semena soje čuvanog u hladnoj komori sa nicanjem i prinosom u polju. Ispitivanje je obavljeno na tri sorte i dve kategorije semena: sa visokom i niskom klijavošću. Nicanje u polju je bilo u visokoj korelaciji sa laboratorijskim testovima na semenu, dok je prinos bio manje predvidljiv.

 

Ključne reči: soja, vigor

 

Izvorni naučni rad (Original scientific paper)

 

  1. Dr Ljubiša M. PRIJIĆ naučni saradnik, Dipl. ing. Mirjana B. JOVANOVIĆ, Institut za kukuruz "Zemun Polje

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 1, broj 1 (1994), str: 135-137
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

ENZIMI ASIMILACIJE AZOTA U KUKURUZU ZA VREME KLIJANJA

 

 

HADŽI-TAŠKOVIĆ ŠUKALOVIĆ VESNA l

 

 

IZVOD: Ispitivana je aktivnost enzima glutaraat dehidrogenaze (GDH, EC 1.4.1.3) i glutamin sintetaze (GS EC 6.3.1.2) u pojedinim delovima klijanaca različitih genotipova kukuruza koji se razlikuju po sadržaju rezervnih proteina endosperma. Zrna kukuruza su klijala 5 dana na vodi, tako da se dobijeni rezultati odnose na reasimilaciju NH4+ koji potiče uglavnom od hidrolize rezervnih proteina. Rezultati pokazuju da je aktivnost GS slična u korenu i nadzemnom delu klijanaca ispitivanih genotipova, a da u klijancima genotipske razlike postoje u aktivnosti GDH i one zavise od brzine hirolize zeina.

 

 

Ključne reči: kukuruz, klijanje, glutamin sintetaza, glutamat dehidrohenaza

 

 

Izvorni naučni rad (Original scientific paper)

 

1                     Vesna HADŽ.I-TAŠKOVIĆ ŠUKALOVIĆ, Institut za kukuruz „Zemun Polje“

 

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 1, broj 1 (1994), str: 139-142
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

 

VIŠEGODIŠNJA ISPITIVANJA UTICAJ A AGROEKOLOŠKIH USLOVA NA VARIJABILNOST KVALITATIVNIH OSOBINA SEMENA LUCERKE SORTE OS-66

 

RAĐENOVIĆ B.l

 

 

IZVOD Od 1986-1990. ispitali smo 400 uzoraka semena lucerke, sorte OS-66. Ispitivanja su pokazala da su najveći uticaj na energiju klijanja, sadržaj tvrdih zrna i klijavost semena lucerke u rejonu Banata ispoljile ukupne količine padavina u tri letnja meseca i njihov raspored po mesecima i dekadama. Energija klijanja i sadržaj tvrdih zrna u direktnoj su međusobnoj zavisnosti. S povećanjem energije klijanja opada procenat tvrdih zrna. Najveća varijabilnost ispoljila se kod sadržaja tvrdih zrna i energije klijanja, a najmanja kod klijavosti.

 

 

 

Izvorni naučni rad (Original scientific paper)

 

  1. Dr Batrić RAĐENOVIĆ, Preduzeće za proizvodnju semena i sadnog materijala, spoljni i unutrašnji promet "Seme" Beograd, Beograd

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 1, broj 1 (1994), str: 143-145
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

UTICAJ VEGETACIONOG PROSTORA NA PRINOS I KVALITET

SEMENA PAPRIKE (Capsicum annuum L.)

 

JANKULOVSKI D.1

 

 

IZVOD Cilj istraživanja je bio utvrditi uticaj vegetacionog prostora na prinos i kvalitet semenske paprike kod sorti Kurtovska kapija i Šorok šari. Ispitivane su pet varijante sa različitim konfiguacijama vegetacionog prostora: 1. 800 cm2 ; 2. 900 cm2; 3. 1000 cm2; 4. 12000 cm2 i 5. 1400 cm2 po biljci. Rezultati ispitivanja ukazuju na signiflkantno veći prinos semena kod obe sorte. Prinos semena je u proseku veći za 22,4% kod prve varijante Kurtovske kapije i 17,9% kod Šorok šari i 18%, odnosno 17,9% veći u drugoj varijanti u odnosu na kontrolnu varijantu (5) (Tab. 1). Klijavost i apsolutna masa semena nisu pokazale značajne razlike u odnosu na kontrolu (Tab.2).

 

Ključne reči: Vegetacioni prostor, prinos, kvalitet semena

 

 

 

Izvorni naučni rad (Original scentific paper)

 

  1. Danail JANKULOVSKI - Prof. dr. Zemjodelski fakultet – Skopje

 

 

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 

 

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 1, broj 1 (1994), str: 147-150
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

 

REAKCIJA SAMOOPLODNIH LINIJA I HIBRIDA KUKURUZA NA HEMIJSKE PREPARATE ZA TRETIRANJE SEMENA

 

IVANOVIĆ D., STOJKOV S., KAITOVIĆ Ž., BAČA F.1

 

 

IZVOD: U radu je proučavano delovanje fungicida (Kaptan SP-4, Vincit F i Vitavax 200 FF) i njihovih kombinacija sa insekticidima (Promet 400 CS i Force 20 CS) na osam različitih genotipova kukuruza - pet samooplodnih linija i tri hibrida. Ispitivanja su izvršena u laboratorijskim i poljskim uslovima. Iz dobijenih rezultata ne može se sa sigurnošću tvrditi koji preparat je pružio najefikasniju zaštitu. Ovo iz razloga što isti hemijski preparat kod jednog genotipa deluje depresivno, a kod drugih je utvrđen pozitivan efekat. Od pet ispitivanih samooplodnih linija, četiri su (ZP16-G1, ZP15-G2, ZP8--G3, ZP106-G5) pozitivno reagovale na tretiranje semena kombinacijom fungicida Kaptan SP-4 i insekticida Promet 400CS. Slična reakcija zabeležena je na biljkama ahibridnog porekla.

 

 

Ključne reči: Fungicid, kukuruz, insekticid, zaštita semena.

 

 

Izvorni naučni rad (Original scietific paper)

 

  1. D. IVANOVIC, S. STOJKOV, t. KAITOVIC, F. BA<X Institut za kukuruz "Zemun Polje", Zemun

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 1, broj 1 (1994), str: 150-153
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

UTICAJ HERBICIDA NA KVANTITATIVNE I KVALITATIVNE

OSOBINE SEMENA SOJE

 

DRAŽIĆ DANICA, GLUŠAC D., MALIDŽA G.1

 

IZVOD: U semenskom usevu soje korovi se suzbijaju herbicidima ili kombinacijom herbicida. Pri izboru herbicida mora se voditi računa o njihovoj selektivnosti na usev. U radu smo naročitu pažnju obratili na (semenske osobine) visinu prinosa, procenat klijavih zrna i masu 1000 zrna, kako bi se ispitivane kombinacije sa sigurnošću mogle preporučiti za tretiranje i semenskog useva soje.

 

 

Ključne reči: soja, herbicidi, semenski kvalitet, prinos.

 

 

Izvorni naučni rad (Original scietific paper)

 

  1. Dr Danica DRAŽIĆ, v.n. saradnik, Ing. Dušan GLUŠAC, strudni savetnik, Ing. Goran MALIDŽA, istraž. pripravnik, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 1, broj 1 (1994), str: 155-158
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

UTICAJ ROKOVA SETVE, NAČINA ĐUBRENJA I NAVODNJAVANJA NA ENERGIJU KLIJANJA I KLIJAVOST SEMENA ŠEĆERNE REPE

 

RAJIĆ M.1

 

 

IZVOD Cilj istraživanja bio je uzajamno dejstvo roka setve, načina đubrenja i navodnjavanja na energiju klijanja i klijavost semena šećerne repe. Energija klijanja i klijavost semena u frakciji od 3,5-4,5 mm kretala se od 75-85%, a najveći uticaj imao je rok setve. Interakcija izmedu đubrenja i roka setve ispoljila se kod svih frakcija semena izuzev najsitnije frakcije.

 

Ključne reči: energija klijanja, klijavost semena, frakcija.

 

 

 

Izvorni naučni rad (Original scietific paper)

 

  1. Dr Milorad RAJIĆ, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

 

Autor za kontakt:

 

  Povratak na sadržaj

 

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 1, broj 1 (1994), str: 159-162
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

UTICAJ SORTE I GUSTINE USEVA NA PRINOS ZRNA REALIZOVANI BROJ BILJAKA JAROG STOČNOG GRAŠKA (Pisum Sativum L.)

 

ĆUPINA B., ERIĆ P., MIHAILOVIĆ V.1

 

IZVOD: Na oglednom polju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim Šančevima, u toku dve godine (1991. i 1992.) ispitivan je prinos zrna, tri sorte jarog stočnog graška i to: NS-Lim, NS-Junior i Poneka, pri međurednom rastojanju od 15, 25 i 35 cm, dok je razmak u redu bio konstantan (5 cm). Ostvareni prinos ukazuje na visok genetski potencijal ispitivanih sorti. Sorta NS-Junior najveće prinose zrna ostvarila je pri gustorednoj setvi (15 cm), dok su sorte NS-Lim i Poneka visoke prinose ostvarile i pri 25 cm međurednog rastojanja. Prinos zrna zavisi od realizovanog broja biljaka po jedinici površine, pri čemu je najveći broj biljaka ostvaren pri 25 cm međurednog rastojanja.

 

Ključne reči: jari stočni grašak, međuredni razmak, prinos, broj biljaka.

 

 

Izvorni naučni rad (Original scientific paper)

 

  1. Mr Branko ĆUPINA, Dr Pero ERIĆ, Mr Vojislav MIHAILOVIĆ, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad

 

 

Autor za kontakt:

 

  Povratak na sadržaj

 

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 1, broj 1 (1994), str: 163-166
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

 

PRINOS SEMENA CRNOG LUKA U ZAVISNOSTI OD ĐUBRENJA AZOTOM

 

ILIN Ž.1

 

 

IZVOD: Tokom 1985-86. godine na oglednim poljima Instituta za ratarstvo i povrtarstvo izvedena su istraživanja sa ciljem da se ispita uticaj žubrenja rastućim količinama azota na prinos semena crnog luka kod domaće sorte Kupusinski jabučar.

U širokoj proizvodnoj praksi se postižu relativno niski prinosi semena crnog luka, svega 300-600 kg/ha, te je stoga značajno (a imajući u vidu potrebe za semenom u nas) podići nivo ove proizvodnje i obezbediti dovoljne količine istog. Naime, rastuće doze azotnog đubriva pozitivno deluju na porast prinosa čistog semena. Đubrenjem sa N80P80K80 povećava se prinos čistog semena za 163,8 kg (13%) u odnosu na kontrolu (1088,5 kg/ha). Đubrenjem sa N80P80K80 ostvaren je prinos od 1316,1 kg/ha - utvrđeno je povećanje za 227,6 kg ili 17% u odnosu na kontrolu. Postoji visoka pozitivna korelacija izmedu rastućih kolifiina azota i ostvarenog prinosa semena crnog luka r = 0,928**, te sa svakih 100 kg N/ha raste prinos semena za 149,3 kg/ha (b = 1,493).

 

 

Ključne reči: Crni luk, prinos, seme, azot

 

 

Izvorni naučni rad (Original scientific paper)

 

  1. Dr Žarko ILIN, Poljoprivredni fakultet Novi Sad

 

Autor za kontakt:

 

  Povratak na sadržaj

 

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 1, broj 1 (1994), str: 167-172
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

UTICAJ RAZNIH FUNGICIDA ZA DEZINFEKCIJU SEMENA NA KLIJAVOST I NAJVAŽNIJE MORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE BILJAKA PŠENICE

 

ĐORĐEVIĆ D., MILIJIĆ MIROSLAVA l

 

 

IZVOD: Tretiranje semena za zaštitu od bolesti, a samim tim i pravilan izbor fungicida kao i doza i kvalitet tretiranja su od izuzetnog značaja i predstavljaju jedan od osnova za visoku i stabilnu poljoprivrednu proizvodnju. Zbog toga smo jedan broj fungicida ispitivali u periodu 1992-1993 godine i na osnovu ostvarenih rezultata dali određene sugestije oko njihove dalje primene.

U kontrolisanim, laboratorijskim uslovima ispitivan je uticaj fungicida za tretiranje semena na energiju klijanja, klijavost, pojedine morfološke karakteristike klijanaca i zdravstvenu zaštitu semena. U ogled su uključeni sledeći fungicidi: Flutriafol + Tiabendazol + Etirimol (30 + 10 + 400 g/1 a. s.), Karboxyn + Tiram (200 + 200 g/1 a.s.), Mankozeb (600 g/1 a.s.) Propiconazol +Imazalil + Tiabedazol (12,5 + 10 + 25 g/1 a.s.)., Guzatine (350 g/1 a.s.), Bazni bakarni karbonat (250 g/1 a.s.), Bakarsulfat (250 g/1 a.s.), Bakarni oxzhlorid (500 g/1 a.s.), Propineb (700 g/1 a.s.), Cineb (650 g/1 a.s.) i Ciram (750 g/1 a.s.). Ispitivanja su izvedena na semenu sorte Kraljevica, selekcije Centra u Zaječaru. Rezultati ispitivanja pokazali su postojanje značajnijih razlika izmedu fun­gicida za tretiranje semena na ispitivane karakteristike.

 

Ključne reči: seme, fungicidi, klijavost, energija klijanja, dužina koleoptila, hemijska zaštita

 

 

Prethodno saopštenje (Preliminary paper)

 

  1. Dragan ĐORĐEVIĆ, Miroslava MIL1JIĆ, dipl. ing., Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja Zaječar

 

 

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 1, broj 1 (1994), str: 173-177
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

PREGLED IDENTIFIKOVANIH GLJIVA NA SEMENU I ZRNU KUKURUZA U JUGOSLAVIJI

 

PENČIĆ VIKTORIJA, LEVIĆ JELENA l

 

 

IZVOD: Do danas je u Jugoslaviji, na semenu i zrnu kukuruza, identifikovano oko 100 vrsta gljiva. Najbrojnije su vrste iz roda Fusarium (22), zatim Penicillium (16) i Aspergillus (12). Od svih navedenih vrsta, najveće štete su prouzrokovale vrste roda Fusarium, a zatim Nigrospora oryzae i Bipolaris zeicola. Sphacelotheca reiliana, nekada opasan patogen semena, danas se retko zapaža, zahvaljujući pravilno sprovedenim aprobacijama.

 

 

Ključne reči: Zea mays L., zrno, mikopopulacije, 1906-1993.

 

 

Pregledni rad (Review paper)

 

 

  1. Dr Viktorija PENČIĆ, Dr Jelena LEVIĆ, Institut za kukuruz "Zemun Polje", Zemun

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 1, broj 1 (1994), str: 179-182
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

METODI ISPITIVANJA ŽIVOTNE SPOSOBNOSTI SEMENA KUKURUZA

 

MILOŠEVIĆ MIRJANA, RAJNPREHT JARMILA, ĆIROVIĆ M., ZLOKOLICA MARIJA l

 

IZVOD: Na semenu četiri hibrida kukuruza (NSSC-370, NSSC-444, NSSC-606, NSSC-607) ispitana je životna sposobnost semena putem različiitih vigor testova (hladni test, hiltner test, test ubrzanog starenja, test intenziteta porasta i kompleksni stres vigor test) u poređenju sa laboratorijskom i poljskom klijavosti, tokom 1988. i 1989. godine. Primenom vigor testova dobijene su niže vrednosti za klijavost svih ispitivanih hibrida. Najviši stepen korelacije sa poljskim nicanjem imali su hladni test (0,95:0,94) i test ubrzanog starenja (0,90:0,89). Za hiltner test je dobijen najniži stepen korelacije (0,62:0,64).

 

Ključne reci: seme, kukuruz, životna sposobnost, vigor test.

 

Izvorni naučni rad (Original scientific paper)

 

1              Dr Mirjana MILOŠEVIĆ, viši naučni saradnik, Dr Jarmila RAJNPREHT, istraživač saradnik, Dr Milutin ĆIROVIĆ, naučni savetnik, Dr Marija ZLOKOLICA, naučni saradnik, Poljoprivredni fakultet, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

 

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 1, broj 1 (1994), str: 183-185
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

PROUČAVANJE PATOGENOSTI IZOLATA Microdochium bolleyi NA KLIJANCIMA KUKURUZA U LABORATORIJSKIM USLOVIMA

 

STOJKOV SLAVICA, PENČIĆ VIKTORIJA 1

 

IZVOD: U radu je ispitivana patogenost pet izolata Microdochium bolleyi Sprague et al. na samooplodnim linijama kukuruza (ZP15, ZP16, ZP80, ZP108). Ogled je postavljen po metodi Molot et Simone (1967) u sterilisanom pesku i nesterilisanom zemljigtu. U fazi tri lista ocenjena je patogenost izolata, porast klijanaca i indeks oboljenja. M. bolleyi je na ispitivanim biljkama prouzrokovala karakteristične simptome nekroze i propadanja tkiva. Indeks oboljenja svih linija je bio veći u nesterilisanom zemljištu, dok je smanjenje porasta klijanaca bilo značajnije u sterilisanom pesku. Linija ZP108 je pokazala najveću osetljivost, a izolat 90:MbZP2 najveću patogenost u oba slučaja.

 

Ključne reči: kukuruz, Microdochium bolleyi, patogenost

 

 

Izvorni naučni rad (Original scientific paper)

 

1              Slavica STOJKOV, Dr Viktorija PENČIĆ, Institut za kukuniz "Zemun Polje", Zemun

 

Autor za kontakt:

 

 

  Povratak na sadržaj