„SELEKCIJA I SEMENARSTVO“ Vol. 2, broj 1 (1995)
Sadržaj:
Dokić
P., Mihaljev, I, Ćirović, M. i Čobanović M.
STANJE I PERSPEKTIVA SEMENARSTVA U JUGOSLAVIJI [Izvod] [Full text]
Denčić, S. i Borojević, S.
ORGANIZACIJA BANKE GENA PŠENICE [Izvod] [Full text]
T.
Mišić, S. Borojević, D. Mikić, S. Denčić, Z. Jerković, R. Jevtić i L. Panković
DOSADAŠNJI REZULTATI INSTITUTA ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO U NOVOM SADU NA OPLEMENJIVANJU OZIME PŠENICE ZA RAZLIČITE USLOVE PROIZVODNJE [Izvod] [Full text]
Petrović
S.
GENI REDUKTORI VISINE STABLJIKE I NJIHOV UTICAJ NA MORFOLOŠKU
UNIFORMNOST SORTI PŠENICE [Izvod] [Full text]
Jerković Z., Jevtić, R.
ZNAČAJ DIFERENCIRANJA GENOTIPOVA PŠENICE PO OTPORNOSTI PREMA PUCCINIA
RECONDITA TRITICI I OPLEMENJIVANJE NA TO SVOJSTVO [Izvod] [Full text]
Ljiljana
Vapa i Dragana Radović
ISPITIVANJE GENETIČKE UNIFORMNOSTI SEMENA PŠENICE [Izvod] [Full text]
M.
Dimitrijević, Marija Kraljević-Balalić, Sofija Petrović
NAČIN
NASLEĐIVANJA I VARIJABILNOST KOMPONENTI PRINOSA PŠENICE [Izvod] [Full text]
Lomović,
S., D. Dokić, R. Sabovljević i M. Jelić
UTICAJ
MASE SEMENA I SADRŽAJA PROTEINA NA PRINOS SUVE MATERIJE PONIKA PŠENICE (T.
aestivum L.) [Izvod] [Full text]
Jovanka
Atlagić, D. Škorić, B. Dozet i R. Marinković
REZULTATI
PRIMENE INTERSPECIES HIBRIDIZACIJE U
OPLEMENJIVANJU SUNCOKRETA [Izvod] [Full text]
J.
Joksimović, R. Marinković i M. Mihaljčević
GENETIČKA
KONTROLA BROJA CVETOVA I PROCENTA OPLODNJE KOD SUNCOKRETA (Helianthus annum L.) [Izvod] [Full text]
N.
Čačić, Snežana Mezei, L. Kovačev
KOMBINACIONE
SPOSOBNOSTI I NACIN NASLEDIVANJA KLIJAVOSTI I ENERGIJE KLIJANJA KOD SECERNE
REPE (BETA VULGARIS L.) [Izvod] [Full text]
M.
Rajičić, Milica Hrustić, Đ. Jocković
UTICAJ
KATEGORIJE SEMENA NA PRINOS SOJE [Izvod] [Full text]
M.
Mirić, Radmila Popović, Lana Đukanović
UTICAJ
OBLIKA NA VAŽNIJE KOMPONENTE SETVENE VREDNOSTI SEMENA HIBRIDNOG KUKURUZA [Izvod] [Full text]
Lidija
Stefanović, Ljiljana Zarić, B. Kerečki i Ksenija Mirković
UTICAJ
HERBICIDA IZ GRUPE SULFONILUREA NA SAMOOPLODNE
LINIJE KUKURUZA [Izvod] [Full text]
S.
Dragović i M. Ćirović
UTICAJ
NAVODNJAVANJA NA PRINOS SEMENSKOG KUKURUZA [Izvod] [Full text]
Lomović,
S., Đokić, D., Sabovljević, R., Jelić M. i Ognjanović R.
UTICAJ
MASE I SADRŽAJA PROTEINA U SEMENU NA DINAMIKU USVAJANJA
VODE I UKUPNO ĐUBRENJE [Izvod] [Full text]
J.
Červenski, D. Gvozdenović, A. Takač
PROIZVODNO
MORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE SORATA I HIBRIDA KUPUSA [Izvod] [Full text]
A.
Takač, Đ. Gvozdenović, Jelica Gvozdanović Varga, Dušanka Bugarski
MEĐUZAVISNOST
OSOBINA PLODA I PRINOSA KOD HIBRIDA PARADAJZA [Izvod] [Full text]
Jarmila
Rajnpreht, Mirjana Milošević, Marija Zlokolica, M. Malešević
VIGOR
SEMENA PŠENICE U ZAVISNOSTI OD PRIMENJENIH KOLIČINA AZOTA [Izvod] [Full text]
P.
Rončević
SPECIFIČNOST
JARIH SORTI PŠENICE NAMENJENIH PROIZVODNJI ZDRAVSTVENO
BEZBEDNE HRANE [Izvod] [Full text]
Marija
Zlokolica, Mirjana Milošević, Jarmila Rajnpreht
ORGANIZACIJA BANKE GENA PŠENICE [Izvod] [Full text]
Lomović,
S., Đokić, D., Sabovljević, R. i Ćirić Dragana
UTICAJ
MASE I SADRŽAJA PROTEINA NA ENERGIJU I
KLIJAVOST SEMENA PŠENICE [Izvod] [Full text]
Milica
Hrustić, Đ. Jocković, J. Latinović, M. Rajičić
PROIZVODNJA
SEMENA SOJE U VOJVODINI U PERIODU 1983-1992. [Izvod] [Full text]
Slobodan
Ratković i Zorica Pajić
KONDUKTOMETRIJSKA
ANALIZA SEMENA KUKURUZA KOKIČARA I ŠEĆERCA [Izvod] [Full text]
Mirjana
Kovačev-Đolai, Denčić S., Nada Radoički
EKONOMIČNOST SORTI PŠENICE SA ASPEKTA PRERADE [Izvod] [Full text]
Dumanović,
Z., Mišović, M. M. i Suković, I.
MEHANIZOVANO
UBIRANJE SEMENSKOG KUKURUZA SAMOHODNIM BERAČEM KOMUŠAČEM ,,BOURGOIN GX-406-A“ [Izvod] [Full text]
Mirić,
M.
LETOPIS
OSTAVŠTINE IZ SEMENARSTVA I OPLEMENJIVANJA BILJAKA U SRBIJI [Izvod] [Full text]
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 2, broj 1 (1995), str: 7-18
© 1995 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
STANJE I PERSPEKTIVA SEMENARSTVA U JUGOSLAVIJI
DOKIĆ P., MIHALJEV, I, ĆIROVIĆ, M. i ČOBANOVIĆ M. 1
IZVOD: Obzirom na veliki značaj semenarstva za obezbeđenje dovoljnih količina sortnog deklarisanog semena svih gajenih vrsta kod nas, ukazala se potreba da se sagledaju glavni problemi u oblasti proizvodnje, dorade i prometa semena. U nepovoljnim uslovima za agrar u celini, neophodno je stalno iznalaziti optimalna rešenja kako bi se uspelo obezbediti seme kao osnovni repromaterijal u biljnoj proizvodnji. Posebna pažnja posvećena je stanju doradnih kapaciteta obzirom na zavisnost doradnih kapaciteta od uvoza novih postrojenja i rezervnih delova. Poznato je da se seme dobrih semenskih kvaliteta može dobiti ako imamo visok nivo i proizvodnje i dorade semena.
Ključne reči: Semenarstvo, proizvodnja, dorada i promet semena.
Pregledni rad (Review paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 2, broj 1 (1995), str: 19-23
© 1995 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
ORGANIZACIJA BANKE GENA PŠENICE
DENČIĆ, S. i BOROJEVIĆ, S.
IZVOD: Banka gena pšenice u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu osnovana je 1939. godine. U početku ona se sastojala od 200-300 domaćih i manjeg broja inostranih sortl. Svrha ove Banke Gena je bila proučavanje osnovnih agronomskih parametara kod genotipova zastupljenih u njoj. Od 1965. godine Banka gena je organizovana u tri nivoa: Sortiment, Genetska Kolekcija i Krosing Blok. U Sortiment su uključene sve sorte i linije iz domaćih oplemenjivačkih programa kao i veliki broj genotipova iz celog sveta. Genetska Kolekcija se sastoji iz više grupa, koje su aranžirane po važnim svojstvima, a gde je moguće i po genima. U Krosing Bloku se gaje genotipovi koji će se koristiti u programu hibridizacije za stvaranje novih sorti.
Ključne reči: Genetska Kolekcija, germplazma, Triticum aestivum.
Izvorni naučni rad - (Original scientific paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 2, broj 1 (1995), str: 25-38
© 1995 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
DOSADAŠNJI REZULTATI INSTITUTA ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO
U NOVOM SADU NA OPLEMENJIVANJU OZIME PŠENICE
ZA RAZLIČITE USLOVE PROIZVODNJE
T. MIŠIĆ, S. BOROJEVIĆ, D. MIKIĆ, S. DENČIĆ, Z. JERKOVIĆ, R. JEVTIĆ i L. PANKOVIĆ 1
IZVOD: U dosadašnjem oplemenjivačkom radu na ozimoj pšenici u Naučno-obrazovnom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, uspešno su kombinovani geni odgovorni za sve važne osobine ove biljke. Jednostavnim kombinacijskim, nepotpunim povratnim, trojnim, sukcesivnim i složenim ukrštanjem genetički divergentnih roditelja na što višem nivou intenzivnosti, uzgojem i selekcijom biljaka po pedigre metodu, stvorene su i sorte sa potencijalom za prinos zrna većim od 12 t/ha, vrlo dobrim do odličnim osobinama tehnološkog kvaliteta, sa poljskom otpornošću prema lisnoj, stabljičnoj i žutoj rđi i zadovoljavajućom otpornošću prema pepelnici, prilagodenih klimatsko-zemljišnim uslovima Jugoslavije, južne i srednje Evrope. Do 1993. godine Jugoslovenska komisija za priznavanje sorti registrovala je ukupno 155 sorti ozime pšenice oplemenjenih u Institutu u Novom Sadu. Već niz godina su novosadske sorte, prvo Sava (1970), a nešto kasnije Partizanka (1973), Novosadska rana 2 (1975), Balkan (1979), Jugoslavija (1980), Zvezda (1982) i druge, zauzimale skupa više od 70% pšeničnih površina Jugoslavije. One su u potponusti potisle manje prinose sorte iz područja mediteranske i istočno kontinetalne klime. Zahvaljujući svojoj biološkoj plastičnosti i sposobnosti adaptacije različitim klimatsko-zeljišnim uslovima i svojim proizvodnim karakteristikama neke od ovih sorti su se proširle u više zemalja južne i srednje Evrope, zauzimajući značajne površine. Proširene stare, postupno zamenjuju novije i najnovije novosadske sorte Lasta (1987), Rodna (1988), Evropa (1988), Francuska (1988), Danica (1990), Rana niska (1990), Pobeda (1990), Proteinka (1990), Evropa 90 (1990), Novosadska rana 5 (1991) i druge sorte.
Ključne reči: sorte ozime pšenice, kombinacija i rekombinacija gena, genetički potencijal za prinos zrna, pokazatelji tehnološkog kvaliteta, geni za otpornost prema bolestima, poleganju i niskim temperaturama, oplemenjivanje.
Pregledni rad (Review paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 2, broj 1 (1995), str: 39-41
© 1995 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
GENI REDUKTORI VISINE STABLJIKE I NJIHOV UTICAJ NA MORFOLOŠKU UNIFORMNOST SORTI PŠENICE
PETROVIĆ S. 1
IZVOD: Korišćenjem gena reduktora visine stabljike omogućeno je stvaranje patuljastih i polupatuljastih sorti pšenice, što je doprinelo da se prinos zrna pšenice višestruko poveća. Gena reduktora visine stabljike ima dva tipa (GA I i GA R), zavisno od reakcije na dodatu giberelinsku kiselinu u stadiju ponika. GA I geni imaju mnogo jači uticaj na visinu stabljike od GA R gena i ispoljavaju izrazit plejotropni efekat na druge osobine, pa i na prinos. Ovi geni imaju veliki uticaj na stabilnost prinosa, a u mnogome utiču i na morfološku uniformnost useva. Stoga je poznavanje prisustva vrste ovih gena u komercijalnim sortama poželjno i može biti od velikog interesa u semenarstvu pšenice.
Ključne reči: geni reduktori visine stabljike, sorta, semenarstvo, morfološka uniformnost, ozima pšenica.
Pregledni rad (Review paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 2, broj 1 (1995), str: 43-46
© 1995 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
ZNAČAJ DIFERENCIRANJA GENOTIPOVA PŠENICE PO OTPORNOSTI PREMA PUCCINIA RECONDITA TRITICI I OPLEMENJIVANJE NA TO SVOJSTVO
JERKOVIĆ Z., JEVTIĆ, R. 1
IZVOD: Testiranja za diferenciranje selekcionog materijala pšenice stvorenog u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, po reakcijama (infekcionom tipu) prema Puccinia recondita tritici pokazala su se neodgovarajućim. Ovakva istraživanja ne mogu da utičcu na povećanje verovatnoće za stvaranje trajnije otpornih genotipova, Takav cilj može se ostvariti na osnovu rezultata testiranja drugih osobina otpornosti u poljskim i kontrolisanim uslovima (AUDPC,IE, LP 50).
Ključne reči: oplemenjivanje pšenice, otpornost prema Puccinia recondita atritici
Izvorni naučni rad (Original scientific paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 2, broj 1 (1995), str: 47-49
© 1995 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
ISPITIVANJE GENETIČKE UNIFORMNOSTI SEMENA PŠENICE
LJILJANA VAPA i DRAGANA RADOVIĆ
IZVOD: metodom natrijum dodecil sulfat poliakrilamid gel elektroforeze (SDS-PAGE) izvršeno utvrđivanje genetiške varijabilnosti alela Glu-1 lokusa, kao i ispitivanje uniformnosti semena 41 sorte pšenice. Rezultati su pokazali da se ispitivane sorte na osnovu alelne varijabilnosti Glu-1 lokusa mogu razvrstati u 9 grupa. Od svih posmatranih sorti, 9,8% bilo je heterogeno, a najveća polimorfnost zabeležena je u lokusu Glu-Bl.
Ključne reči: pšenica, sorta, seme, poliakrilamid
Izvorni naučni rad (Original scientific paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 2, broj 1 (1995), str: 51-57
© 1995 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
NAČIN NASLEĐIVANJA I VARIJABILNOST KOMPONENTI PRINOSA PŠENICE
M. DIMITRIJEVIĆ, MARIJA KRALJEVIĆ-BALALIĆ, SOFIJA PETROVIĆ 1
IZVOD: U radu je ispitivana varijabilnost i nasleđivanje broja zrna po klasu i broja klasica po klasu pšenice kod genotipova i F1 generacije nastale u dialelnom ukrštanju 5x5, isključujući rečipročna ukrštanja. U nasleđivanju broja zrna po klasu je ispoljena dominacija i intermedijernost, dok je u nasleđivanju broja zrna po klasu, pored dominacije i intermedijernosti uočen i heterotičan efekat. Na nivou svih kombinacija, za broj klasića po klasu, najveći deo genetičkog variranja je bio posledica aditivnog delovanja gena, a za broj klasića po klasu najvažniji izvor variranja je bila dominantna komponenta.
Ključne reči: pšenica, broj klasića po klasu, broj zrna po klasu, nasleđivanje, efekat gena
Izvorni naučni rad (Original scientific paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 2, broj 1 (1995), str: 59-62
© 1995 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
UTICAJ MASE SEMENA I SADRŽAJA PROTEINA NA PRINOS SUVE MATERIJE PONIKA PŠENICE (T. aestivum L.)
LOMOVIĆ, S., D. DOKIĆ, R. SABOVLJEVIĆ i M. JELIĆ 1
IZVOD: U radu je prikazan uticaj mase semena i sadržaja proteina u njemu na prinos suve materije ponika. Masa i količina proteina u semenu su pozitivno korelirale sa prinosom suve materije ponika. Najveći prinos suve materije ponika ostvarila je vrlo krupna frakcija semena. Utvrđene su znatne genotipske razlike u prinosu suve materije ponika. Najveći prinos suve materije ostvarile su sorte sa najvećom masom 1000 zrna Skopljanka i Zadruga, a najmanji Super Zlatna i Beograđanka sa najmanjom masom 1000 zrna. Masa suve materije se nije bitnije razlikovala po godinama istraživanja.
Ključne reči: ozima pšenica, sadržaj proteina, krupnoća semena, prinos suve materije ponika
Izvorni naučni rad (Original scientific paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 2, broj 1 (1995), str: 63-70
© 1995 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
REZULTATI PRIMENE INTERSPECIES HIBRIDIZACIJE U OPLEMENJIVANJU SUNCOKRETA
JOVANKA ATLAGIĆ, D. ŠKORIĆ, B. DOZET i R. MARINKOVIĆ
IZVOD: Kolekcija divljih vrsta suncokreta (Helianthus L.), Zavoda za uljane kulture u Novom Sadu sadrži 12 jednogodišnjih i 29 višegodišnjih vrsta, ukupno preko 1000 kolekcionih brojeva. Koristeći tu varijabilnost uz primenu klasičnih metoda, hibridizacije, metoda kulture "in vitro" i citogenetskih metoda, interspecies hibridizacija je postala vrlo primenljiv metod u oplemenjivanju suncokreta. Do sada je uspešno iskorišćeno 10 jednogodišnjih i 14 visegodišnjih vrsta i to u tri pravca oplemenjivanja:
1. Oplemenjivanje na otpornost prema prouzrokovačima bolesti suncokreta.
2. Stvaranje novih izvora citoplazmatske muske sterilnosti i gena za restauraciju fertilnosti.
3. Stvaranje novih ideotipova suncokreta.
Ključne reči: Helianthus sp., kulturni suncokret, divlje vrste, interspecies hibridizacija, otpornost, citoplazmatska muška sterilnost i restauracija fertilnosti.
Izvorni naučni rad (Original scientific paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 2, broj 1 (1995), str: 71-74
© 1995 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
GENETIČKA KONTROLA BROJA CVETOVA I PROCENTA OPLODNJE KOD SUNCOKRETA (Helianthus annum L.)
J. JOKSIMOVIĆ, R. MARINKOVIĆ i M. MIHALJČEVIĆ 1
IZVOD: Cilj ispitivanja osnovnih kvantitativno-genetičkih parametara za broj cvetova i procenat oplodnje kod suncokreta (H. annum L.) je procena kombinirajucih sposobnosti inbred linija i F1 hibrida kao i međuzavisnost ispitivanih svojstava. Eksperimentalni materijal obuhvata osam genetički divergentnih inbred linija i petnaest F1 hibrida suncokreta. Analizom kombinirajucih sposobnosti metodom linija x tester (Singh i Choudary, 1976) definisane su inbred linije i F1 hibridi sa dobrim i lošim OKS, odnosno PKS. Između ispitivanih genotipova suncokreta ustanovljene su značajne razlike u srednjim vrednostima za ispitivanje svojstva. Glavnu ulogu u nasleđivanju ima neaditivna komponenta genetičke varijanse. Veći deo neaditivne genetičke varijanse se duguje superdominaciji. Korelaciona analiza nam je omogućila sagledavanje međuzavisnosti dva svojstva. Na osnovu rezultata efekta gena i kombinirajućim sosobnostima ispitivanih genotipova izdvojene su perspektivne inbred linije za stvaranje hibrida suncokreta željenog modela.
Ključne reči: inbred linija, F1 hibrid, nasleđivanje, geni, heterozis, OKS, PKS
Izvorni naučni rad (Original scientific paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 2, broj 1 (1995), str: 75-77
© 1995 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
KOMBINACIONE SPOSOBNOSTI I NACIN NASLEDIVANJA KLIJAVOSTI I ENERGIJE KLIJANJA KOD SECERNE REPE (BETA VULGARIS L.)
N. ČAČIĆ, SNEŽANA MEZEI, L. KOVAČEV 1
IZVOD: U raduje ispitivano 9 diploidnih i 9 triploidnih hibrida istog genetskog izvora, kao i njihovi roditelji (3 diploidna i 3 tetraploidna oprašivača i 3 cms diploidne monogermne linije). Statističkom metodom linija x tester obrađeni su dobijeni rezultati i utvrđene su opšte (OKS) i posebne (PKS) kombinirajuće sposobnosti.
Ključne reči: šećerna repa, energija klijanja, klijavost
Izvorni naučni rad (Original scientific paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 2, broj 1 (1995), str: 79-81
© 1995 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
UTICAJ KATEGORIJE SEMENA NA PRINOS SOJE
M. RAJIČIĆ, MILICA HRUSTIĆ, Đ. JOCKOVIĆ 1
IZVOD: U dvogodišnjem poljskom ogledu (1991-1992) ispitivanje uticaj tri kategorije semena (E — elita, O — original i 1 — prva sortna reprodukcija) na prinos šest sorata soje. Utvrđene su vrlo značajne razlike u prinosu između godina ispitivanja. Sorta NS-21 dala je, u proseku, najviši prinos (2296 kg/ha), koji je vrlo značajno viši od prinosa sorti NS-6 i Corsoy. Kategorija semena nije uticala na prinos soje.
Ključne reči: soja, sorta, kategorija semena, prinos.
Izvorni naučni rad (Original scientific paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 2, broj 1 (1995), str: 83-87
© 1995 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
UTICAJ OBLIKA NA VAŽNIJE KOMPONENTE SETVENE VREDNOSTI SEMENA HIBRIDNOG KUKURUZA
M. MIRIĆ, RADMILA POPOVIĆ, LANA DUKANOVIĆ l
IZVOD: Setvena vrednost semena predstavlja skup brojnih svojstava među kojima oblik ima vidnu ulogu, naročito kod kukuruza, čije seme poseduje veću divergentnost nego druge njivske kulture. Istraživan je uticaj dva osnovna oblika semena (okrugao i pljosnat) jednog kasnog hibrida na energiju klijanja i klijavost semena. Za tu svrhu pripremljeno je seme ručno, odnosno mašinski dorađeno i kalibrirano sa tri lokacije proizvodnje, odnosno dorade.
Opšti je zaključak da savremena dorada znatno pogoršava visoka setvena svojstva naturalnog semena kukuruza, osobito kod okruglih frakcija, čiji se embrio oštećuje obzirom na nepodesan položaj, da setvene osobine semena u celini treba sagledavati i kroz energiju klijanja, a ne samo ukupnu klijavost i daje u svakom pogledu vitalnije seme iz ručne dorade, odnosno seme pljosnatih frakcija.
Ključne reči: oblik semena kukuruza, okrugla i pljosnata frakcija, energija klijanja, klijavost, kvalitet
Izvorni naučni rad (Original scientific paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 2, broj 1 (1995), str: 89-93
© 1995 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
UTICAJ HERBICIDA IZ GRUPE SULFONILUREA NA
SAMOOPLODNE LINIJE KUKURUZA
LIDIJA STEFANOVIĆ, LJILJANA ZARIĆ, B. KEREČKI i KSENIJA MIRKOVIĆ l
IZVOD: U polju je ispitivano delovanje herbicida primusulfuron-metil (Tell 75 WG) na komercijalne smooplodne linije kukuruza. Merena je biomasa nadzemnog dela i površina lista ispitivanih linija kukuruza. Rezultati izraženi kao procenat u odnosu na kontrolu, ukazuju na individualnu reakciju pojedinih genotipova na ispitivani herbicid, što je naročito izraženo kod linija rane grupe zrenja.
Ključne reči: samooplodne linije kukuruza, herbicid, tolerantnost.
Prethodno saopštenje (Preliminary paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 2, broj 1 (1995), str: 95-98
© 1995 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
UTICAJ NAVODNJAVANJA NA PRINOS SEMENSKOG KUKURUZA
S. DRAGOVIĆ i M. ĆIROVIĆ 1
IZVOD: Potrebe semenskog kukuruza za vodom zavise od vremenskih uslova, tipa hibrida i linija, primenjene agrotehnike, faze porasta i dr. Prosečne godišnje potrebe kod nas iznose 425 mm.Kritični period semenskog kukuruza za vodom je period od 7 do 10 dana pred metličenje pa do kraja oplodnje. Nedostatak vode u ovom periodu kombinovan sa vazdušnom sušom negativno utiče na oplodnju i značajno smanjuje prinos. Efekat navodnjavanja semenskog kukuruza zavisi od vremenskih uslova u periodu vegetacije, naročito od količine i rasporeda padavina. Povećanje prinosa u navodnjavanju u umereno sušnim godinama iznosi od 20 do 100%, a u ekstremno sušnim godinama i 2 do 3 puta, a kod nekih hibrida i više.
Ključne reči: semenski kukuruz, navodnjavanje, potrebe za vodom, kritični periodi, prinos.
Pregledni članak (Review paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 2, broj 1 (1995), str: 99-102
© 1995 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
UTICAJ MASE I SADRŽAJA PROTEINA U SEMENU NA DINAMIKU
USVAJANJA VODE I UKUPNO ĐUBRENJE
LOMOVIĆ, S., ĐOKIĆ, D., SABOVLJEVIĆ, R., JELIĆ M. i OGNJANOVIĆ R. 1
IZVOD: U radu je prikazan uticaj krupnoće semena i sadržaja proteina na dimaniku i ukupno bubrenje kod osam sorti i četiri frakcije krupnoće semena ozime pšenice. Ustanovljena je jaka negativna korelacija između ukupnog bubrenja i mase semena i količine proteina. Ova pojava zapažena je kod svih frakcija krupnoće semena i za sve sorte. U početku imbibicija je bila najveća i vremenom se smanjivala kod svih frakcija i sorti.
Ključne reči: seme, proteini, bubrenje, pšenica, ječam, sorte, frakcije
Originalni naučni rad (Original scientfic paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 2, broj 1 (1995), str: 103-106
© 1995 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
PROIZVODNO MORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE SORATA I HIBRIDA KUPUSA
J. ČERVENSKI, D. GVOZDENOVIĆ, A. TAKAČ l
IZVOD: Značaj kupusa proizilazi iz njegove hranljive vrednosti, te mogućnosti korišćenja tokom čitave godine, kako svežeg, tako i biološki kiseljenog. Ogled je izveden 1992. godine na oglednom polju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, po propisanoj metodici. U radu su ispitivane morfološke osobine: visina biljke (visina spoljašnjeg kočana, visina glavice), indeks glavice i prinos glavica. U radu su prikazani jednogodišnji rezultati u koje su uključene tri sorte i pet hibrida, kao standard poslužila je domaća sorta Futoški. Kod visine biljaka sve sorte su značajno višlje od standarda. Oblik glavice se kretao od spljošteno okruglog do okruglog. Najprinisnoja sorta je Futoški sa ostvarenim prinosom 49,5 t/ha.
Ključne reči: Kupus, glavica, visina biljaka, obik glavice, prinos.
Stručni rad (Proffesional paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 2, broj 1 (1995), str: 107-110
© 1995 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
MEĐUZAVISNOST OSOBINA PLODA I PRINOSA KOD HIBRIDA PARADAJZA
A. TAKAČ, Đ. GVOZDENOVIĆ, JELICA GVOZDANOVIĆ VARGA, DUŠANKA BUGARSKI
IZVOD: Plod paradajza ima višestruku primenu u ishrani i prehrambenoj industriji. Kod nas se u proizvodnji koriste na desetine novih sorata i hibrida, različitih namena. U radu su prikazani rezultati ogleda sa jedanaest hibrida paradajza od kojih: 3 indijska, 4 danska, 1 holandski i 3 jugoslovenska. Pored prinosa analizirani su procenat suve materije, broj komora po plodu, broj plodova po biljci i prosečna masa ploda. Procenat suve materije se kretao od 4,9 do 6,1. Hibridi su se razlikovali po broju komora po plodu i on se kretao od 2,08 do 6,18. Najveću prosečnu masu ploda imao je hibrid Carmelo, 181 gr. Kod broja plodova po biljci postoje značajne razlike izmedu hibrida. Utvrđena je pozitivna korelacija izmedu broja komora i prosečne mase ploda, a negativna između broja plodova i prosečne mase ploda. Na visinu prinosa značajno utiču broj plodova, prosečna masa ploda i broj
Originalni nauči rad (Original scientific paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 2, broj 1 (1995), str: 111-116
© 1995 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
VIGOR SEMENA PŠENICE U ZAVISNOSTI OD PRIMENJENIH KOLIČINA AZOTA
JARMILA RAJNPREHT, MIRJANA MILOŠEVIĆ, MARIJA ZLOKOLICA, M. MALEŠEVIĆ l
IZVOD: Na semenu sedam genetski različitih sorti ozime pšenice (Nova rana, Sremka, Valjevka, NS rana 5, Ana, Adriana, Pelisterka) ispitan je uticaj različitih količina azota (0, 50, 100, 105 kg N/ha) na Vigor semena putem različitih vigor testova (test ubrzanog starenja, test namernog oštećenja, kompleksni vigor test, vodni stres, test intenziteta porasta, hiltner test i hladni test) u poređenju sa laboratorijskom i poljskom klijavosti, tokom tri godine (1990-1992). Nije utvrđen značajan uticaj primenjene količine azota na vigor semena. Najveće vrednosti vigora dobijene su pri kontrolnoj varijanti (No), a najniže pri količini od 100 kg N/ha. Između količina od 50 i 150 kg N/ha nisu utvrđene statistički značajne razlike. Najveće vrednosti vigora utvrđene su laboratorijskim testom klijavosti, dok se od primenjenih vigor testova za najpouzdanije predviđanje ponašanja semena u polju pokazao hladni test.
Ključne reči: seme, vigor, pšenica, količine azota
Izvorni naučni rad (Original scientific paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 2, broj 1 (1995), str: 117-120
© 1995 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
SPECIFIČNOST JARIH SORTI PŠENICE NAMENJENIH PROIZVODNJI
ZDRAVSTVENO BEZBEDNE HRANE
P. RONČEVIĆ 1
IZVOD: Jedna od mogućnosti proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane je iproizvodnja jare pšenice na površinama koje do sada nisu bile izložene jačem zagađenju. Te površine uglavnom se nalaze u brdsko-planinskom području iznad 600 m n.v., a veći deo su tzv. ,,devičanska" zemljišta. Oplemenjivanjem jare pšenice stvorene su sorte za ta područja, a njihova specifičnost sastoji se pre svega u stepenu jarosti (prave su jare), dužini vegetacije (do 120 dana) i genetskoj otpornosti prema patogenima, a posebno prema prouzrokovačima lisne rđe, stabljične rđe i pepelnice. Pored navedenih osobina sorte imaju visok genetski potencijal za prinos i vrlo dobar do odličan tehnološki kvalitet brašna i hleba.
Većinu nabrojanih osobina poseduje sorta Venera i linije NSJP-256 (kraljica) i NSJP-245.
Ključne reči: jara pšenica, oplemenjivanje, dužina vegetacije, genetska otpornost, patogeni, prinos, kvalitet.
Izvorni naučni rad (Original scientific paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 2, broj 1 (1995), str: 126-126
© 1995 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
KORIŠĆENJE BIOHEMIJSKIH POKAZATELJA ZA UTVRĐIVANJE GENOTIPOVA I KONTROLU GENETSKE ČISTOĆE SEMENA
MARIJA ZLOKOLICA, MIRJANA MILOŠEVIĆ, JARMILA RAJNPREHT l
IZVOD: Biohemijski markeri kao što su izoenzimi se mogu koristiti za identifikaciju i kontrolu genetske čistoće semena. Izozimi, kao direktni proizvodi gena su korišćeni kao gen markeri za utvrđivanje genetskih osobina samooplodnih linija i hibrida kukuruza. Proučavani su izozimi od 10 enzimskih sistema čije je obrazovanje kontrolisano od 19 genskih lokusa. Cilj ovih istraživanja je utvrđivanje lokusa, koji se mogu pouzdano ili uslovno koristiti za analizu samooplodnje i druge vrste "nečistoće" u analiziranim hibridima kukuruza. Rezultati pokazuju da je na osnovu više gen markera moguće dati ocenu genetske čistoće linija i hibrida kukuruza. Laboratorijska analiza genetske čistoće kao dopuna kontroli proizvodnje semena doprinosi poboljšanju kvaliteta semena hibrida i linija kukuruza.
Ključne reči: biohemijski markeri, izozimi, aleli, utvrđivanje genotipova, kvalitet semena, genetska čistoća semena, linije, hibridi, kukuruz.
Izvorni naučni rad (Original scientific paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 2, broj 1 (1995), str: 127-130
© 1995 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
UTICAJ MASE I SADRŽAJA PROTEINA NA ENERGIJU
I KLIJAVOST SEMENA PŠENICE
LOMOVIĆ, S., ĐOKIĆ, D., SABOVLJEVIĆ, R. i ĆIRIĆ DRAGANA 1
IZVOD: U radu je prikazan uticaj krupnoće i sadržaja proteina u semenu na energiju klijanja i klijavost osam sorti ozime pšenice i kod četiri frakcije krupnoće semena. Ogled je izveden u Laboratoriji za semenarstvo Centra za strna žita u Kragujevcu. Utvrdena je pozitivna međuzavisnost energije i ukupnog klijanja od sadržaja proteina. Dobijena je jaka pozitivna korelativna veza između sadržaja proteina i energije i ukupnog klijanja kod srednje i sitne frakcije krupnoće semena.
Ključne reči: krupnoća semena, sadržaj proteina, energija klijanja, klijavost, ozima pšenica
Izvorni naučni rad (Original scientific paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 2, broj 1 (1995), str: 131-134
© 1995 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
PROIZVODNJA SEMENA SOJE U VOJVODINI U PERIODU 1983-1992.
MILICA HRUSTIĆ, Đ. JOCKOVIĆ, J. LATINOVIĆ, M. RAJIČIĆ 1
IZVOD: Nestabilnost prinosa i površina pod sojom dovode do neizvesnosti u semenskoj proizvodnji, pa je povremeno, neposredno pred setvu dolazilo u pitanje obezbeđenje semena, te je bilo dileme oko interventnog uvoza. Težnja je bila da se ovim radom sagledaju mogućnosti obezbeđenja dovoljnih količina semena za domaću proizvodnju, kako sa gledišta količcina tako i sa gledišta sortimenta i kvaliteta. Na bazi sveobuhvatnih desetogodišnjih podataka, može se konstatovati da postoje mogućnosti za proizvodnju dovoljnih količina semena za naše potrebe i pored nestabilnosti površina pod merkantilnom sojom, koja dovodi do oscilacija u potražnji za semenom. U uslovima neujednačene potrošnje, lakše je rešavati problem viška semena, nego uvozom rešavati problem nedostatka.
Ključne reči: Soja, kategorije semena, prinos, površine.
Stručni rad (Proffesional paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 2, broj 1 (1995), str: 135-138
© 1995 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
KONDUKTOMETRIJSKA ANALIZA SEMENA KUKURUZA KOKIČARA I ŠEĆERCA
SLOBODAN RATKOVIĆ i ZORICA PAJIĆ l
IZVOD: Prikazana je primena modifikovane konduktometrijske metode ASA-610 u ispitivanju električne provodljivosti eksudata (isteklog elektrolita) iz semena 4 hibrida kokičara (P608, Ag7566, TC 610k, SC 611k) i 2 linije (ZPLlSsu, ZPLl/12su) i 1 hibrida šećerca (SC 404su). Drastična razlika između konduktometrijskih krivih za ova dva tipa kukuruza interpretirane su razlikama u tvrdoći endosperma i razlikama u debljini perikarpa, odnosno različitom količinom isteklog elektrolita u procesu imbibicije semena. Ukazano je na mogućnost korišćenja metode za genotipsku identifikaciju semena kukuruza.
Ključne reči: konduktometrija, kukuruz, kokičar, seme, šećerac
Izvorni naučni rad (Original scientific paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 2, broj 1 (1995), str: 139-141
© 1995 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
EKONOMIČNOST SORTI PŠENICE SA ASPEKTA PRERADE
MIRJANA KOVAČEV-ĐOLAI, DENČIĆ S., NADA RADOIČKI
IZVOD: Ispitivane su količine, kvalitet i vrednost proizvoda mlevenja i pečenja kod sorti pšenice različitih klasa. Najbolji rezultati se postižu sa poboljšivačima, zatim sa hlebnim sortama, a najmanji sa osnovnim sortama pšenice.
Ključne reči: pšenica, zrna, brašno, hleb, cene
Izvorni naučni rad (Original scientific paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 2, broj 1 (1995), str: 143-145
© 1995 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
MEHANIZOVANO UBIRANJE SEMENSKOG KUKURUZA SAMOHODNIM BERAČEM KOMUŠAČEM ,,BOURGOIN GX-406-A“
DUMANOVIĆ, Z., MIŠOVIĆ, M. M. i SUKOVIĆ, I. 1
IZVOD: Cilj ovog radaje bio da se utvrdi kvalitet rada samohodnog berača-komušača Bourgoin GX-406-A u berbi semenskog kukuruza. Ispitivanja su obavljena na 4 lokacije u 1992. godini. Sadržaj vlage zrna u toku ispitivanja je iznosio 14,2-29,2%, što je niže od optimalne vlažnosti za mehanizovano ubiranje semenskog kukuruza.
Režim rada berača je bio određen zahtevom za maksimalnim komušanjem, što je i ostvareno kod većine hibrida (okomušanost je bila 81-98%). Slaba okomušanost je zabeležena kod hibrida ZP-119 zbog osobine hibrida da se teško komuša.
Obzirom da je zahtev bio maksimalno komušanje, gubici su nešto veći od dozvoljenih i iznose 2,8-6,4%, osim kod jednog hibrida. Kod njega se klip lako lomio pa su gubici bili veliki (10,9%).
Ključne reči: Semenski kukuruz, mehanizovano ubiranje, gubici, okomušanost
Prethodno saopstenje (Preliminar paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 2, broj 1 (1995), str: 147-152
© 1995 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
LETOPIS OSTAVŠTINE IZ SEMENARSTVA I OPLEMENJIVANJA BILJAKA U SRBIJI
MIRIĆ, M.
IZVOD: Prikupljena je inventivna baština pojava značajnih za evoluciju semenarstva i oplemenjivanja biljaka u Srbiji. Sačinjen je pregled relevantnih činjenica koje su hronološki sistematizovane po razvojnim etapama. Ovaj rad sadrži sve značajne agroinovacije, a prvenstveno bio - i seme - inovacije koje predstavljaju temelj za razvojne pomake kao i preokrete u razvitku naše biljne proizvodnje. Očito da ostavština iz semenarstva i oplemenjivanja biljaka u nas čini vrlo pouzdanu osnovu za ambiciozne planove u budućnosti na bazi jedne osmišljene strategije.
Ključne reči: semenarstvo, oplemenjivanje biljaka, hronologija, etape razvoja, Srbija
Pregledni rad (Preview paper)
Autor za kontakt: