„SELEKCIJA I SEMENARSTVO“ Vol. 3, broj 3-4 (1996)
Sadržaj:
Balalić, i. i Kobiljski, B.
VARIJABILNOST
I MEĐUZAVISNOST VISINE STABLJIKE, ŽETVENOG INDEKSA I PRINOSA ZRNA PŠENICE [Izvod] [Full text]
nd,
A. J., Mihaljev, I., Ivegeš Mirjana
EFEKAT
INTERAKCIJA STRANE CITOPLAZME I NUKLEUSA HEKSAPLOIDNE PŠENICE. (I) BROJ KLASIĆA
PO KLASU [Izvod] [Full text]
Petrović,
S.,Worland, A. J., Mihaljev. i Ivegeš Mirjana
EFEKAT
INTERAKCIJA STRANE CITOPLAZME I NUKLEUSA HEKSAPLOIDNE PŠENICE. (II) DUŽINA
KLASA [Izvod] [Full text]
Šesek,
S., Denčić, S.
AKLIMATIZACIJA REGENERANATA PROIZVEDENIH U IN VITRO KULTURI
ANTERA PŠENICE [Izvod] [Full text]
Šesek, S. Ankica Kondić
GENOTIPSKA SPECIFIČNOST U POGLEDU KAPACITETA ZA REGENERACIJU ZELENIH
BILJAKA U IN VITRO KULTURI ANTERA PŠENICE [Izvod] [Full text]
Kobiljski, B., Denčić, S. i Khairallah, S.
EFEKAT VELIČINE KLASA NA KOMPONENTE PRINOSA I PRINOS PŠENICE [Izvod] [Full text]
Marija Zlokolica, Mirjana Milošević, Milica Hrustić
ULOGA BIOHEMIJSKO-GENETSKIH I MOLEKULARNIH MARKERA U GENETSKOJ
IDENTIFIKACIJI KUKURUZA [Izvod] [Full text]
Stojaković,
M., Jocković, D., Bekavac, G., Božana Purar
OPLEMENJIVANJE KUKURUZA (Zea mays, L.) NA TOLERANTNOST PREMA SUŠI [Izvod] [Full text]
Jockovićc, D., Milica Hrustić
PRIMENA REKURENTNE SELEKCIJE U OPLEMENJIVANJU SOJE [Izvod] [Full text]
Hrustić,
M., Jocković, D., Milošević, M., Miladinović, J.
EFIKASNOST I STABILNOST MUSKE STERILNOSTI U OPLEMENJIVANJU SOJE [Izvod] [Full text]
Miladinović,
J., Vidić, M., Tatić, M.
INTERAKCIJA
GENOTIP X SPOLJAŠNJA SREDINA I GENOTIPSKE I FENOTIPSKE KORELACIJE PRINOSA ZRNA
I ŽETVENOG INDEKSA SOJE [Izvod] [Full text]
Mihailović,
V., Marija Kraljević-Balalić, Katić, S., Ćupina, B., Erić, P.
NASLEĐIVANJE
ŽETVENOG INDEKSA KOD GRAŠKA [Izvod] [Full text]
Jocković,
D., M. Stojaković, J. Boćanski, N. Vasić, R. Popov
VARIJABILNOST GERMPLAZME KUKURUZA (ZEA MAYS L.) U
JUGOSLAVIJI [Izvod] [Full text]
Gvozdenović, D., Mirjana Milošević
OPLEMENJIVANJE I SEMENARSTVO PAPRIKE [Izvod] [Full text]
Lukić, D., Vasiljević, S.
PROIZVODNE KARAKTERISTIKE NEKIH DOMAĆIH I STRANIH SORTI STOČNE REPE [Izvod] [Full text]
Danica
Dražić
SUZBIJANJE DIVLJEG SIRKA (SORGHUM HALEPENSE) U OKOPAVINAMA [Izvod] [Full text]
Mirjana
Milošević, Marija Zlokolica, Milica Hrustić, Gvozdenović, D., Jocković, D.
MIROVANJE SEMENA [Izvod] [Full text]
Cvetković,
V. T., milovanović, S. M., Ognjanović, S. R., Đokić, D., Lomović, S.
UTICAJ TRETIRANJA SEMENA OZIME PŠENICE LASEROM NA DUŽINU
VEGETACIONOG PERIODA I ŽETVENI INDEKS [Izvod] [Full text]
S. Ratković
METODE ISPITIVANJA PROMENA U SEMENU U TOKU DUGOROČNOG ČUVANJA [Izvod] [Full text]
M. Mirić
MODEL STVARANJA SEMENARSKE TERMINOLOGIJE [Izvod] [Full text]
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 3,
broj 3-4 (1996), str: 7-12
© 1996 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
VARIJABILNOST I MEĐUZAVISNOST VISINE STABLJIKE, ŽETVENOG INDEKSA I PRINOSA ZRNA PŠENICE
BALALIĆ, i.1 i KOBILJSKI, B.2
IZVOD: Kod znatnog broja biljnih vrsta, ukljucujući i pšenicu, skraćenje visine stabljike i povećanje žetvenog indeksa su među najvećim genetičkim promenama koje je savremena nauka postigla, što je rezultiralo stvaranjem visokoprinosnih sorti i hibrida.
Cilj ovog rada je bio da se kod genetički divergentnih genotipova pšenice, poreklom iz četiri regiona, ispita varijabilnost kvantitativnih svojstava (visina stabljike, žetveni indeks i prinos zrna), kao i da se oceni njihova međuzavisnost.
Visina stabljike se kretala od x = 78.4 cm (region Japan, Kina i Koreja) do x = 101.9 cm (region Rusija i Ukrajina). Žetveni indeks je, u proseku, bio najmanji kod grupe genotipova iz regiona Severna Amerika (x = 0.31), a najveći kod genotipova iz regiona Srednja i Istočna Evropa (x = 0.38). Prinos zrna se kretao od x = 5.81 t/ha region Japan, Kina i Koreja) do x = 7.29 t/ha (region Srednja i Istočna Evropa).
Od ispitivanih svojstava prinos zrna pokazao je najveću varijabilnost kod sorti poreklom iz Japana, Kine i Koreje (CV = 17.09%).
Između visine stabljike i žetvenog indeksa ispoljila se značajna, negativna korelacija u regionu II (Rusija i Ukrajina), kao i u regionu III (Srednja i Istočna Evropa). Korelacija između žetvenog indeksa i prinosa zrna bila je visoko značajna u regionu I (Japan, Kina i Koreja). Između prinosa zrna i visine stabljike ustanovljena je značajna međuzavisnost u regionu II (Rusija i Ukrajina) i u regionu IV (Severna Amerika).
Ključne reči: pšenica, visina stabljike, žetveni indeks, prinos zrna, varijabilnost, korelacije.
Pregledni rad (Review paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 3,
broj 3-4 (1996), str: 13-15
© 1996 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
EFEKAT INTERAKCIJA STRANE CITOPLAZME I NUKLEUSA HEKSAPLOIDNE PŠENICE. (I) BROJ KLASIĆA PO KLASU
PETROVIĆ, S, 1, WORLAND, A. J. 2, MIHALJEV, I. 3, IVEGEŠ MIRJANA 4
IZVOD: Uticaj strane citoplazme na agronomski značajna svojstva je ispitivan više godina u poljskom eksperimentu. U radu se koristio materijal stvoren u FBI, Cambridge, Engleska, a ogledi su izvođeni u Novom Sadu. U ovom radu se daje uticaj različitih citoplazmi na broj klasića po klasu.
Ključne reči: pšenica, strana citoplazma, broj klasića po klasu.
Izvorni Naučni rad (Original scientific paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 3,
broj 3-4 (1996), str: 16-18
© 1996 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
EFEKAT INTERAKCIJA STRANE CITOPLAZME I NUKLEUSA HEKSAPLOIDNE PŠENICE. (II) DUŽINA KLASA
PETROVIĆ, S.1, WORLAND, A. J.2, MIHALJEV. I.3, IVEGEŠ MIRJANA4
IZVOD: Uticaj strane citoplazme na agronomski značajna svojstva je ispitivan više godina u poljskom eksperimentu. U radu se koristio materijal stvoren u PBI, Cambridge, Engleska, a ogledi su izvođeni u Novom Sadu. U ovom radu se daje uticaj različitih citoplazmi na dužinu klasa pšenice.
Ključne reči: pšenica, strana citoplcizma, dužina klasa pšenice.
Izvorni Naučni rad (Original scientific paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 3,
broj 3-4 (1996), str: 19-22
© 1996 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
AKLIMATIZACIJA REGENERANATA PROIZVEDENIH U IN VITRO
KULTURI ANTERA PŠENICE
ŠESEK, S., DENČIĆ, S.1
IZVOD: Ispitivana su tri načina aklimatizacije i jarovizacije regeneranata dobijenih gajenjem antera ozime pšenice u kulturi in vitro. Prvi način je obuhvatao aklimatizaciju regeneranata u fitotronu, u strogo kontrolisanim uslovima relativne vlažnosti (95%), temperature (28°C) i osvetljenosti (2.000 lx), kao i jarovizaciju u hladnoj komori na temperaturi od 4 do 5°C. Gajenje regeneranata je, posle aklimatizacije i perioda jarovizacije, nastavljeno u staklari. Drugi način se odnosio na aklimatizaciju regeneranata u uslovima visoke vlažnosti (pokrivanje folijom), na temperaturi od 26 do 28°C, a jarovizacija je, takođe, rađena u hladnoj komori. Gajenje regeneranata je i u ovom slučaju nastavljeno u staklari. Treći način je obuhvatao aklimatizaciju na temperaturi od 26 do 28 °C u uslovima visoke vlažnosti, a aklimatizacija na niske temperature je bila u hladnoj komori, na temperaturi od 5 do 10°C, da bi gajenje regeneranata bilo nastavljeno u polju, u prirodnim uslovima.
Rezultati su pokazali da je najveći broj regeneranata dospeo do pune fiziološke zrelosti - 90%, kod trećeg načina aklimatizacije i jarovizacije. Dozrevanje biljaka kod ovog načina je bilo u prvoj dekadi jula. Kod drugog načina, procenat dozrelih regeneranata je bio 58%, a puna fiziološka zrelost je postignuta u drugoj ili trećoj dekadi maja. Kada su regeneranti gajeni na prvi način, odnosno u fitotronu, 72% regeneranata je dospelo do fiziološke zrelosti, i to u trećoj dekadi februara, ili u prvoj dekadi marta.
Ključne reči: in vitro, kultura antera, dvostruki haploidi, aklimatizacija regeneranata, jarovizacija.
Izvorni Naučni rad (Original scientific paper)
Dr STANISLAV ŠESEK, viši naučni saradnik, dr SRBISLAV DENČIĆ, viši naučni saradnik, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 3,
broj 3-4 (1996), str: 23-26
© 1996 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
GENOTIPSKA SPECIFIČNOST U POGLEDU KAPACITETA ZA REGENERACIJU ZELENIH BILJAKA U IN VITRO KULTURI ANTERA PŠENICE
ŠESEK, S. ANKICA KONDIĆ 1
IZVOD: Cilj istraživanja je bio da se ispita sposobnost za regeneraciju zelenih biljaka kod slučajno odabranih heterozigotnih genotipova pšenice, F1 hibrida i njihovih homozigotnih roditelja i da se utvrdi način nasleđivanja sposobnosti za androgenezu.
Antere sa mikrosporama u srednjem i kasnom jednojedarnom stadijumu mikrosporogeneze su izolovane i inokulisane na polučvrstu agarnu "Potato" indukcionu hranljivu podlogu. Posle gajenja u subkulturi na podlozi za regeneraciju biljaka i podlozi za ožiljavanje, utvrđen je broj regenerisanih zelenih biljaka.
Broj androgenih antera se kod homozigota kretao od 1.1%, kod sorte "novosadska jara" do 9.2%, kod sorte "jarka", sa prosekom za homozigotne genotipove od 5,2%. Prosečan boj regenerisanih zelenih biljaka, u odnosu na broj androgenih antera, kod ispitivanih sorti bio je 20.4%, sa rangom od 0 ("novosadska jara" i "partizanka niska") do 57.1% ("SO-14-56"). Heterozigotni genotipovi su imali značajno visu prosečnu frekvendju androgenih antera u odnosu na roditelje - 12% izolovanih antera kod ovih genotipova je bilo androgeno. Interval androgene sposobnosti se kretao od 8.8% kod genotipa "SO-14-56" x "partizanka niska" do 15% kod "Veery-4" x "jarka". Sposobnost za regeneraciju zelenih biljaka kod F1 hibrida je varirala izmedu 22.0% ("Veery-4" x "jarka") i 38.5% ("SO-14-56" x "partizanka niska"), sa prosečnom frekvencijom od 26.1% u odnosu na broj formiranih kalusa.
Dobijeni rezultati su pokazali da se sposobnost za regeneraciju zelenih biljaka nasleđuje intermedijarno, u slučaju kombinacije "SO-14-56" x "partizanka niska", Hi dominantno, u slučaju kombinacija "Veery-4" x "jarka" i "Veery-4" x "novosadska jara".
Ključne reči: antere, in vitro, androgeneza, zelene biljke, nasleđivanje
Naučni rad (Original scientific paper)
Dr STANISLAV ŠESEK, visi nučni saradnik, dipl. inž. ANKICA KONDIĆ, asistent pripravnik, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 3,
broj 3-4 (1996), str: 27-32
© 1996 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
EFEKAT VELIČINE KLASA NA KOMPONENTE PRINOSA I PRINOS PŠENICE
KOBILJSKI, B.1, DENČIĆ, S.2 I KHAIRALLAH, S.3
IZVOD: U radu je analiziran efekat dužine klasa na komponente prinosa i prinos zrna kod četiri grupe genotipova, i to: I) inostranih visokoprinosnih genotipova, II) starijih NS sorti (stvorenih u Naučnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, Jugoslavija, priznatih u periodu 1970-1987, III) najnovijih NS sorti (priznatih u periodu 1992-1996) i IV) najperspektivnijih NS linija. Najveći prosečan prinos zrna u ovim istraživanjima (x=8,37 t/ha) imale su najnovije NS sorte, dok je najniži prinos (x=6,84 t/ha) bio kod starijih NS sorti. Između broja malih klasova / m2 i prinosa zrna kod grupe inostranih genotipova ispoljila se značajna negativna korelacija. Značajno duži mali klas u odnosu na inostrane genotipove i starije NS sorte imali su genotipovi iz grupe najnovijih NS sorti i najperspektivnijih NS linija. Za sve genotipove obuhvaćene ovim istraživanjem utvrđena je visoko značajna pozitivna korelacija izmedu dužine malih klasova i prinosa zrna. Visoko značajnu pozitivnu korelaciju sa prinosom su kod normalnih klasova, a u grupi najnovijih NS sorti, imali broj zrna / klasu (r - 0,838), broj zrna / klasiću (r = 0,711) i masa zrna / klasu (r - 0,901). Najnovije NS sorte i najperspektivnije NS linije su imale signifikantno više klasića / klasu kod malih klasova i veću masu zrna / klasu i kod normalnih i kod malih klasova, u odnosu na inostrane genotipove i starije NS sorte. Između broja klasića / klasu kod malih klasova i prinosa zrna je, za sve genotipove, dobijena značajna korelacija (r = 0,318).
Ključne reči: pšenica, veličina klasa, komponente prinosa, prinos zrna
Naučni rad (Original scientific paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 3,
broj 3-4 (1996), str: 33-37
© 1996 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
ULOGA BIOHEMIJSKO-GENETSKIH I MOLEKULARNIH MARKERA U GENETSKOJ IDENTIFIKACIJI KUKURUZA
MARIJA ZLOKOLICA, MIRJANA MILOŠEVIĆ, MILICA HRUSTIĆ 1
IZVOD: Genetska identifikacija kukuruza u procesu oplemenjivanja ima svoju ulogu kako sa stanovišta kvaliteta, tako i kvantitativnih svojstava konačnih proizvoda. U ovome sada vidno mesto i velik značaj imaju genetski i molekularni markeri, koji se zasnivaju na polimorfizmu proteina, RNK i DNK. hoenzimi su genetski markeri i kao takvi služe za identifikaciju kompletnog selekcionog mater-ijala do konačnih proizvoda. Oni su ekspresija gena i njihovih alelnih varijanti, na osnovu čije frekvencije se utvrđuje genetska osnova, posmatranog materijala. U cilju što kompleksnijeg izučavanja genoma kukuruza uvode se novi markeri na molekularnom nivou, koji su rezultat polimorfizma RNK i fragmenata DNK. Pored genetske identifikacije selekcionog materijala, njegove varijabilnosti i divergentnosti, na osnovu markera, oni dalje nalaze veoma široku primenu u markiranju gena za kvantitativna i kvalitativna svojstva, otpornost na bolesti, na stresne uslove pri gajenju i niz drugih traženih svojstava. U našim rezultatima posmatrana je veza između prinosa i odabranih genotipova na osnovu homozigotnosti i heterozigotnosti određenih izoenzimskih lokusa. U materijalu iz dva populaciona izvora, visok prinos je bio u genotipa sa određenom alelnom varijantom Mdh2 lokusa. Veza između varijanti drugih lokusa i prinosa je nešto manja, ali je različita u dva populaciona izvora.
Ključne reči: biohemijsko-genetski, molekularni markeri, biotehnološke rnetode, izoenzimi, RFLP
Pregledni rad (Review paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 3,
broj 3-4 (1996), str: 38-46
© 1996 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
OPLEMENJIVANJE KUKURUZA (Zea mays, L.) NA TOLERANTNOST PREMA SUŠI
STOJAKOVIĆ, M., JOCKOVIĆ, D., BEKAVAC, G., BOŽANA PURAR 1
IZVOD: Suša je postala redovan pratilac biljne proizvodnje kod nas. Količina padavina tokom vegetacije sve češće je tolika da u uslovima prirodne obezbedenosti postaje limitirajući faktor proizvodnje. Prosečni prinosi kukuruza u našoj zemlji u proteklih 10 godina variraju od godine do godine za oko 40%, uglavnom zbog količina padavina i prosečnih temperatura tokom vegetadje, a naročito u tri letnja meseca (jun, jul, avgust).
Tolerantnost prema suši je kompleksnog karaktera. Uključuje visok prinos i široku adaptibilnost na uslove sredine. Direktna selekcija na prinos je manje efikasna u sušnim uslovima nego u uslovima optimalne obezbeđenosti biljaka vodom. Hertabilnost za prinos je niža u uslovima stresa nego u uslovima bez stresa. U sušnim uslovima slabi uticaj genotipa na prinos, a jača uticaj sredine. Zbog toga u sušnim uslovima indirektna selekcija na prinos, preko osobina koje su u jakoj korelacionoj vezi sa prinosom kao zakašnjenje u svilanju, moze biti efikasnija od direktne selekcije na prinos.
Programi oplemenjivanja na otpornost prema suši su naročito razvijeni u oblastima gde je suša stalna pojava. U CIMMYT (Meksiko) stvoreno je nekoliko sintetičkih populacija egzotične plazme selekcionisanih na otpornost prema suši (Tuxpeno, Tuxpeno Sequia, Suvan-1, Michoacan 21 i druge). One se danas koriste svugde u svetu kao izvor otpornosti prema suši.
Oplemenjivanje na stresne uslove je dugotrajan proces. Njegov značaj u budućnosti biće još veći nego do sada jer raste broj stresnih faktora, bilo zbog toga što se kukuruz širi na marginalna zemljišta, bilo zbog promene klime.
Pregledni rad (Review paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 3,
broj 3-4 (1996), str: 47-53
© 1996 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
PRIMENA REKURENTNE SELEKCIJE U OPLEMENJIVANJU SOJE
JOCKOVIĆ, D., MILICA HRUSTIĆ 1
IZVOD: Rekurentna selekcija češće se primenjuje u selekciji stranooplodnih biljaka. Osnovni problem velikog broja ukrštanja do otkrića genetičke muške sterilnosti kod soje sprečavao je širu primenu ove metode. Nakon toga rekurentna selekcija se sve više primenjuje i u selekciji soje. U rekurentnoj selekciji, uz primenu genetičke muške-sterilnosti, kod soje prenošenje polena i polinaciju vrše insekti, najčešće pčele. Osnovni preduslov za primenu rekurentne selekcije je slučajna oplodnja i umanjenje konkurencije između S(0 biljaka u testiranju. Odgovarajućim načinom setve populacije za ukrštanje i primenom retke setve u S(0) testu, obezbeđeni su pomenuti preduslovi. Rekurentna selekcija najčcešće se primenjuje u selekciji na povećanje sadržaja proteina i ulja u zrnu i na promenu srednjih vrednosti kvantitativnih osobina soje. Dosadašnji rezultati ukazuju na opravdano sve češću primenu rekurentne selekcije soje.
Ključne reči: soja, rekurentna selekcija, muška sterilnost, slučajna oplodnja.
Pregledni rad (Review paper)
Dr ĐORĐE JOCKOVIĆ, dr MILICA HRUSTIĆ, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 3,
broj 3-4 (1996), str: 54-59
© 1996 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
EFIKASNOST I STABILNOST MUŠKE STERILNOSTI U OPLEMENJIVANJU SOJE
HRUSTIĆ, M., JOCKOVIĆ, D., MILOŠEVIĆ, M., MILADINOVIĆ, J. 1
IZVOD: Soja (Glycine max (L) Merr.) je u prirodnim uslovima samooplodna biljka sa vrlo malim udelom strane oplodnje. Rekombinacija poželjnih gena postize se ručnom. hibridizacijom roditeljskih parova i primenom postupaka uzgoja hibridne populacije uobičajenih za samooplodne biljne vrste. Većina gajenih sorti soje stvorena je na ovaj način, ali je time znatno sužena genetska varijabilnost za dalji rad. Iznalaženjem muske sterilnosti povećava se primena rekurentne selekcije. Do sada je evidentirano šest tipova muške sterilnosti. Istraživanje heterozisa i efikasna primena muške sterilnosti stvaraju osnovu za razvoj metoda koji bi omogućili komercijalnu upotrebu hibridne soje. Da bi hibridna soja postala stvarnost, potrebna su dodatna istraživanja heterotičnih kombinacija i rešavanje problema polinacije, odnosno komercijalne proizvodnje većih količina hibridnog semena.
Ključne reči: soja, muška sterilnost, rekurentna selekcija, hibridi.
Pregledni rad (Review paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 3, broj
3-4 (1996), str: 60-65
© 1996 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
INTERAKCIJA GENOTIP X SPOLJAŠNJA SREDINA I GENOTIPSKE I FENOTIPSKE KORELACIJE PRINOSA ZRNA I ŽETVENOG INDEKSA SOJE
MILADINOVIĆ, J., VIDIĆ, M., TATIĆ, M. 1
IZVOD: Tokom 1994. i 1995. godine obavljena su istraživanja sa ciljem da se ustanovi u kojoj meri odstupanje od optimalnog roka setve utiče na prinos i žetveni indeks jedan od važnijih pokazatelja prinosa soje. Ustanovljene su signifikantne interakcije sorta x rok, sorta x godina, kao i interakcija drugog reda sorta x rok x godina. Oba ispitivana svojstva su u najvećoj meri uslovljena interakcijom između sorti i faktora spoljašnje sredine, zatim slučajnim faktorima, a najmanje genetskim razlikama između sorti. Genotipska korelacija izmedu prinosa i žetvenog indeksa soje je negativna i slaba (-0.39), dok je fenotipska korelacija pozitivna i vrlo jaka (0.82). Na osnovu dobijenih rezultata može se reči da zakašnjenje u setvi dovodi do signiflkantnog smanjenja prinosa zrna, ali ne utiče na promenu vrednosti žetvenog indeksa.
Ključne reči: soja, prinos, žetveni indeks, interakcija, korelacije.
Izvorni Naučni rad (Original scientific paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 3,
broj 3-4 (1996), str: 66-72
© 1996 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
NASLEĐIVANJE ŽETVENOG INDEKSA KOD GRAŠKA
MIHAILOVIĆ, V., MARIJA KRALJEVIĆ-BALALIĆ, KATIĆ, S., ĆUPINA, B., ERIĆ, P. 1
IZVOD: Žetveni indeks kod graška je malo proučavano, a veoma značajno svojstvo za oplemenjivača, jer pokazuje odnos zrna i nadzemnog dela zrele biljke. Žetveni indeks ispitivanih sorti i hibrida kretao se od 32 do 56%. Sorte koje su selekcionisane za krmu imaju manji žetveni indeks od sorti za zrno. U nasleđivanju ovog svojstva ispoljila se intermedijarnost i dominacija. Samo je kombinacija roditelja sa najmanjim žetvenim indeksom (Poneka x Ramonski 77) ispoljila značajan hetezis u F1i F2 generaciji. Žetveni indeks je visoko nasledno svojstvo, na šta ukazuju visoke vrednosti heritabilnosti.
Ključne reči: grašak, žetveni indeks, način nasleđivanja, heritabilnost, komponente genetičke varijanse
Izvorni Naučni rad (Original scientific paper)
1. Dr VOJISLAV MIHAILOVIĆ, Naučni saradnik, mr SLOBODAN KATIĆ, asistent, Institut za ratarstvo i povrtarstvo - Novi Sad.
2. Dr MARIJA KRALJEVIĆ-BALALIĆ, red. prof., dr PERO ERIĆ, vanr. prof, mr BRANKO ĆUPINA, asistent, Poljoprivredni fakultet - Novi Sad.
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 3,
broj 3-4 (1996), str: 73-79
© 1996 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
VARIJABILNOST GERMPLAZME KUKURUZA (ZEA MAYS L.)
U JUGOSLAVIJI
JOCKOVIĆ, D., M. STOJAKOVIĆ, J. BOĆANSKI, N. VASIĆ, R. POPOV 1
IZVOD: Jugoslavija ima bogatu germplazmu kukuruza. U bankama gena čuva, se nekoliko hiljada uzoraka lokalnih i sintetickih populacija, domaćih i introdukovanih sorti i linija kukuruza. Kolekcija lokalnih genotipova je bogata i varijabilna, sakupljeni su i sačuvani predstavnici svih ekoloških celina. Istorijski podaci o nastanku i evoluciji domaćih ekotipova, o njihovom geografskom rasprostranjenju i rezultati proučavanja njihovih osobina ukazuju na veliku varijabilnost domaće germplazme kukuruza. U narednom periodu neophodno je intenzivirati rad na prosirenju genetičke varijabilnosti i traženju novih heterotičnih parova. To će omogućiti kontinuitet progresa u oplemenjivanju kukuruza. U radu se ukazuje na značaj prikupljanja, čuvanja, ispitivanja i korišćenja germplazme kukuruza, što će doprineti širenju genetičke osnove komercijalnih hibrida i toko doprineti unapređenju proizvodnje kukuruza.
Ključne reči: germplazma, izvori varijabilnosti, čuvanje i poboljšavanje.
Pregledni rad (Review paper)
1) Dr ĐORĐE JOCKOVIĆ, dr MILISAV STOJAKOVIĆ, dr JAN BOĆANSKI, mr NENAD VASIĆ, RAŠKO POPOV, dipl. inz., Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 3,
broj 3-4 (1996), str: 80-85
© 1996 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
OPLEMENJIVANJE I SEMENARSTVO PAPRIKE
GVOZDENOVIĆ, D., MIRJANA MILOŠEVIĆ 1
IZVOD: Paprika je jedna od najznačajnijih povrtarskih vrsta, s obzirom na raznovrsnost upotrebe plodova i visokog dohotka od gajenja. Imajući ovo u vidu, cilj rada je bio da se da uvid u oplemenjivanje paprike na pojedina svojstva i neki najznačajniji momenti u proizvodnji semena. Prinos je glavno svojstvo u oplemenjivanju paprike, u čijoj funkciji se nalaze dužina vegetacije, broj plodova, broj biljaka i težina ploda. Semenarstvo paprike je produžetak selekcije i od njega zavisi vek jedne sorte u proizvodnoj praksi.
Ključne reči: paprika, oplemenjivanje, osobine, seme.
Pregledni rad (Review paper)
Dr ĐURO GYOZDENOVIĆ, Dr MIRJANA MILOŠEVIĆ, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 3,
broj 3-4 (1996), str: 86-91
© 1996 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
PROIZVODNE KARAKTERISTIKE NEKIH DOMAĆIH I
STRANIH SORTI STOČNE REPE
LUKIĆ, D., VASILJEVIĆ, S. 1
IZVOD: U raduje ispitivana produktivnost 11 sorti stočne repe za prinos korena, prinos lista i prinos suve materije korena. Veći prinos korena, lista i suve materije ostvaren je u povoljnijoj 1994. godini (79.9 t/ha-1), a znatno niži u 1995. godini (61.0 t/ha-1). Najveći prosečan prinos korena (78.6 t/ha-1) i suve materije (11.3 t/ha-1) dala je sorta Petra, kojimje za 10.7%, odnosno 15.3% nadmašila standard sortu Kyros. Sorta Polifourra je imala za 7.9%, a Clarissima za 6.3% veći prosečni prinos korena, dok je sorta ALH-9110 bila na nivou standarda. Visok prinos suve materije (112 t/ha-1), za 14.3% veći od standarda, dala je domaća sorta ALH-9110 i za 15.3% je nadmašila standard. Sadržaj suve materije kretao se od 8.8 do 19.8%. Najveći prosečan sadržaj suve materije imala je sorta Magnum (16.6%), a najniži Polifourra (12.0%).
Ključne reči: sorta, prinos korena, prinos suve materije, sadržaj suve materije, bolesti, broj proraslica, broj račvastih korenova
Izvorni naučni rad (Original scientific paper)
Dr DANE LUKIĆ, viši nauč. sar., dipl. inž. SANJA VASILJEVIĆ, asistent, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 3,
broj 3-4 (1996), str: 92-96
© 1996 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
SUZBIJANJE DIVLJEG SIRKA (SORGHUM HALEPENSE) U OKOPAVINAMA
DANICA DRAŽIĆ 1
IZVOD: U ratarskoj proizvodnji kukuznog područja naše zemlje dominantna i ekonomski vrlo značajna korovska vrstaje divlji sirak (Sorghum halepense Pers). Zastupljen je u različitom intenzitetu, uglavnom 50-90% na njivama u društvenom vlasništvu. Velike štete nanosi usevima okopavina (soji, šećernoj repi i kukuruzu). Štete od divljeg sirka ispoljavaju se u vidu smanjenja visine useva, a na kraju vegetacije smanjenjem prinosa. Suzbijanje divljeg sirka izvodi se sistemom agrotehničkih i hemijskih mera borbe tokom višegodišnjeg perioda.
Ključne reči: divlji sirak, okopavine, agrotehničke mere borbe, hemijske mere borbe
Pregledni rad (Review paper)
Dr DANICA DRAŽIĆ, visi naučni saradnik, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 3,
broj 3-4 (1996), str: 97-104
© 1996 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
MIROVANJE SEMENA
MIRJANA MILOŠEVIĆ, MARIJA ZLOKOLICA, MILICA HRUSTIĆ, GVOZDENOVIĆ, D., JOCKOVIĆ, D. 1
IZVOD: Seme koje ima visoku životnu sposobnost često ne klija, iako se nalazi u povoljnim uslovima za obavljanje ovog procesa. Za takvo seme se kaže da miruje. Postoje razne podele po tipovima mirovanja, ail se najčešće sreće ono koje mirovanje deli na primarno i sekundarno. Uzroci primarnog mirovanja su nedozreli embrion, nepropusna semena opna, prisustvo inhibitora u semenu i dr. Do sekundarnog mirovanja dovodi bilo koji od činilaca koji ne odgovara procesu klijanja (spoljašnji ili unutrašnji). Kada se taj činilac otkloni, seme klija. To nameće zaključak da seme koje miruje može da klija, a za otklanjanje procesa mirovanja postoje različiti metodi. Najčešće primenjivani su metodi mehaničkog ostećenja semenog omotača, primena temperaturnih i svetslosnih režima, odstranjivanje inhibitora iz semena i dodavanje hemijskih jedinjenja koja ubrzavaju klijanje.
Ključne reči: seme, mirovanje, primarno mirovanje, sekundarno mirovanje
Pregledni rad (Review paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 3,
broj 3-4 (1996), str: 105-109
© 1996 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
UTICAJ TRETIRANJA SEMENA OZIME PŠENICE
LASEROM NA DUŽINU VEGETACIONOG PERIODA
I ŽETVENI INDEKS
CVETKOVIĆ, V. T., MILOVANOVIĆ, S. M., OGNJANOVIĆ, S. R., ĐOKIĆ, D., LOMOVIĆ, S. 1
IZVOD: U radu je ispitivan uticaj laserske stimulacije semena ozime pšenice sorte "radika" na faze razvića, dužinu vegetacionog perioda i žetveni indeks zrna. Do klasanja biljaka nisu uočene značajne razlike po datumu nastupanja faza razvoja pšenice, netretiranih i tretiranih laserskim zracima. Uočljive razlike se javljaju u fazama nalivanja zrna i u dužini vegetacionog perioda. Biljke tretirane laserskim zracima su bile ranostasnije za 2-6 dana, zavisno od tretmana i godine. Žetveni indeks zrna je bio značajno veći kod biljaka dobijenih iz semena tretiranog laserom, a varirao je u zavisnosti od uslova godine.
Ključne reči: pšenica, seme, laserski zraci, vegetacioni period
Izvorni Naučni rad (Original scientific paper)
1. Mr TOMISLAV V. CVETKOVIĆ, Viša poljoprivredna škola, Požarevac, mr MILIVOJE S MILOVANOVIĆ, dr RADOMIR OGNJANOVIĆ, dr DRAGOLJUB ĐOKIĆ, mr SLOBODAN LOMOVIĆ, Institut za istraživanja u poljoprivredi Srbije, Centar za strna žita, Kragujevac.
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 3,
broj 3-4 (1996), str: 110-134
© 1996 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
METODE ISPITIVANJA PROMENA U SEMENU U TOKU DUGOROČNOG ČUVANJA
S. RATKOVIĆ 1
IZVOD: Promene koje se dešavaju u semenu u uslovima dugoročnog čuvanja zavise od vlage, temperature i koncentracije kiseonika u sredini i vlage i zdravstvenog stanja semena. Svi ti uslovi utiču na očuvanje vitalnosti semena, te je blagovremeno otkrivanje nastanka štetnih efekata od bitnog značaja za čuvanje semena.
U ovom radu su analizirane promene u semenu koje nastaju starenjem: modeliranje života semena, uloga slobodnih radikala u semenu, lipidna peroksidacija u semenu i promena sastava PMK u funkciji vremena.
Od metoda za detekciju promena u semenu analizirane su i destruktivne: citološke-mikroskopske, biohemijske, hemijske-separacione i elektroanalitičke metode; kao i nedestruktivne: analiza volatilnih produkata i lipidne peroksidacije, spektroskopske, hemiluminiscendja, elektrospinska rezonancija (ESR) i nuklearno-magnetska rezonancija (NMR) raznih elemenata.
Pregled i detaljna analiza pomenutih metoda ukazuju da je metoda klasičnog ispitivanja klijavosti semena najpouzdaniji metod utvrđivanja vitalnosti semena, all je veoma nepovoljna za male uzorke koji se čuvaju u baznim kolekcijama u bankama gena. Kao potencijalno perspektivne nedestruktivne mogu da budu spektroskopske (ESR i NMR) metode, te u tom pravcu vredi nastaviti istraživanja.
Ključne reči: čuvanje semena, starenje semena, vitalnost semena, destruktivne i nedestruktivne metode.
Pregledni rad (Review paper)
1. Dr SLOBODAN RATKOVIĆ, Naučni savetnik, Institut za kukuruz Zemun Polje
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 3,
broj 3-4 (1996), str: 135-138
© 1996 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
MODEL STVARANJA SEMENARSKE TERMINOLOGIJE
M. MIRIĆ 1
IZVOD: Nedostatak usaglašenih termina otežava strukovno i poslovno sporazumevanje u oblasti semenarstva, kao delatnosti, zanimanju, stručnom predmetu i naučnoj disciplini. Navode se istorijska kretanja u definisanju i tumačenju najvažnijih pojava u semenarstvu i obrazlaže model stvaranja srpske semenarske terminologije u vidu digitalnog ili publikovanog medija.
Ključne reči: semenarstvo, terminologija, model.
Stručni rad (Proffesional paper)
Autor za kontakt: