„SELEKCIJA I SEMENARSTVO“ Vol. 4, broj 3-4 (1997),

Sadržaj:

M. Mirić, Mirjana Milošević
  3DORADA, ISPITIVANJE I PROMET SEMENA U JUGOSLAVIJI [Izvod]   3 [Full text]

Kobiljski, B. i Denčić, S.
4KARAKTERISTIKE KLASA - SELEKCIONI KRITERIJUM ZA PRINOS PŠENICE [Izvod]   4 [Full text]

Panković, L., Petrović Sofija, Dimitrijević, M. i Kraljević-Balalić Marija
  5FENOTIPSKA BLISKOST PŠENICE OD NJENIH SRODNIKA I VARIJABILNOST KOMPONENTI PRINOSA [Izvod]   5 [Full text]

Mišić, T., Mladenov, N., Malešević, M., Jerković Z. i Jevtić, R.
6PRIMA, VRLO RANA PATULJASTA SORTA OZIME PŠENICE [Izvod]    6 [Full text]

Mišić T. i Mladenov, N.
7OZIMA SORTA PŠENICE NOVOSADSKA RANA 5 [Izvod]  7 [Full text]

Ivanoski, M., Nikolovski, M.
8KOMPARATIVNI REZULTATI ISPITIVANJA ŽETVENOG INDEKSA KOD SORTI MEKE PŠENICE [Izvod]   8 [Full text]

Protić, R., Janković Snežana, Đurić, N.
9GENETSKI POTENCIJAL ZA PRINOS, ADAPTABILNOST I STABILNOST SORTI OZIME PŠENICE STVORENIH U "PKB-IMI-AGROEKONOMIK" - BEOGRAD [Izvod]   9 [Full text]

Kovačević, B., Milovanović M.
10NOVE KRAGUJEVAČKE SORTE OZIME PŠENICE U MAKROOGLEDIMA CENTRALNE SRBIJE I MOGUĆNOSTI NJIHOVE REJONIZACIJE [Izvod]    10 [Full text]

Pavlović, M., Kuburović, M., Knežević, D., Veselinka Zečević
  11OSOBINE SORTE OZIME PŠENICE - BISTRICA [Izvod]    11 [Full text]

Jerković, Z.
12TOLERANTNOST NOVOSADSKIH GENOTIPOVA OZIME PŠENICE PREMA PUCCINIA RECONDITA TRITICI [Izvod]  12 [Full text]

Maksimović D., Knežević D., Paunović A., Mihajlija G. i Mihajlija Dušanka
  13OPLEMENjIVAČKI RAD NA JEČMU U CENTRU ZA STRNA    13ŽITA KRAGUJEVAC [Izvod]    13 [Full text]

Mihajlija, G., Maksimović, D., Jevtić, S., Pavlović M. i Dušanka Mihajlija
  14STANJE, PROBLEMI I PERSPEKTIVA PROIZVODNJE SEMENA OVSA U SR JUGOSLAVIJI [Izvod]  14 [Full text]

Gradinski, G., Vidojković, Z., Pavlov, M., Selaković, D., Mišović M.M.
15MOGUĆNOST PROIZVODNJE HIBRIDNOG SEMENA KUKURUZA U SR JUGOSLAVIJI [Izvod]  15 [Full text]

Zlokolica, M., Jocko vić, D., Simić D., Milošević, M, Nikolić, Z., Popov, R.
16MORFOLOŠKA I GENETIČKA ANALIZA INBRED LINIJA KUKURUZA [Izvod]    16 [Full text]

Jovin, P., Vesković M.
17UTICAJ GUSTINE SETVE I DOZA MINERALNIH DUBRIVA NA PRINOS I BROJ ZRNA U SEMENSKOM KUKURUZU [Izvod]  17 [Full text]

Biberdžić, M., Lazović D.
18UTICAJ VREMENA BERBE NA NEKE KVALITETNE OSOBINE ZRNA SEMENSKOG KUKURUZA [Izvod]  18 [Full text]

Dozet, B., Jovanović, D.
19KOMBINIRAJUĆE SPOSOBNOSTI I NAČIN NASLEĐIVANJA DIMENZIJA SEMENA U F1GENERACIJI KONZUMNOG SUNCOKRETA (Helianthus annuus var. macrocarpus DC. 19(CklL)) [Izvod]19 [Full text]

Miladinović, J., Hrustić, Milica i Tatić, M.
20MEĐUZAVISNOST PRINOSA I HEMIJSKOG SASTAVA ZRNA SOJE U USLOVIMA NAVODNJAVANJA I SUVOG RATARENJA [Izvod]   20 [Full text]

Ilić, Z., Milanović Lidija
  21UTICAJ Pb-ACETATA NA KLIJANJE SEMENA NEKIH POVRTARSKIH VRSTA U USLOVIMA EKSPERIMENTALNE INTOKSIKACIJE [Izvod]   21 [Full text]

Milošević, D., Milinković, M., Bošković, T.
22PROIZVODNJA BEZVIRUSNOG SEMENSKOG KROMPIRA KULTUROM TKIVA U JUGOSLAVIJI [Izvod]  22 [Full text]

Vasić Mirjana
  23DVADESETICA - NOVA SORTA PASULJA BELOG ZRNA [Izvod]    23 [Full text]

Takač, A., Gvozdenović, D. i Jovićević, D.
24UTICAJ DUŽINE ČUVANJA I NAČINA DORADE NA KVALITET SEMENA PARADAJZA (Lycopersicon lycopersicum Mill.) [Izvod]24 [Full text]

Ilić, Z.
25UTICAJ VREMENA SETVE I VEGETACIONOG PROSTORA NA MOGUĆNOST PROIZVODNJE SEMENA MRKVE SISTEMOM "SEME - SEME" [Izvod]  25 [Full text]

Biberdžić M., Ilić, Z., Milenković Lidija
  26UTICAJ FAZE ZRELOSTII MESTA FORMIRANJA PLODOVA NA NEKA KVALITATIVNA SVOJSTVA SEMENA PAPRIKE [Izvod]   26 [Full text]

Zdravković, M., Zdravković Jasmina i Cvikić D.
27PIONIR F1, PRVI DOMAĆI HIBRID SPANAĆA [Izvod]   27 [Full text]

Bugarski Dušanka, Gvozdenović B., Vasić Mirjana i Jovićević, D.
28MEĐUZAVISNOST ČINIOCA KOJI UTIČU NA RAZVOJ MICELIJE GLJIVE BUKOVAČE (Plerotus Ostreatus) [Izvod]28 [Full text]

Lukić, D., Milošević, M., Zlokolica, M., Vasiljević, S.
29ZNAČAJ VRSTE, KRUPNOĆE I OBLIKA SEMENA LUCERKE NA SADRŽAJ TVRDIH ZRNA (M. sativa L., M. media Pers. I M. falcata L.) [Izvod]29 [Full text]

Prentović Tatjana, Ivanovski R.P., Dimov, Z.
30KVALITETNA SVOJSTVA SORTI LUCERKE KAO OSNOVA ZA DALJI SELEKCIONI RAD [Izvod]   30 [Full text]

Vasiljević Sanja, Lukić, D., Bošnjak, D.
31ZASTUPLJENOST TVRDOG SEMENA KOD SORTI I POPULACIJA CRVENE DETELINE (Trifolium pratense L.) [Izvod]31 [Full text]

Dražić, S.
32DOSTIGNUĆA I PRAVCI PROMENA U OPLEMENJIVANJU DUVANA [Izvod]   32 [Full text]

Dražić, S., Jevđović, R.
33UTICAJ SUME TEMPERATURA NA PRINOS I KVALITET SORTNOG SEMENA LEKOVITOG I AROMATIČNOG BILJA [Izvod]   33 [Full text]

Sekulić P., Hadžić V., Ćirović M.
34UTICAJ PLODNOSTI ZEMLJIŠTA NA MOGUĆNOST PROIZVODNJE KVALITETNOG SEMENA [Izvod]   34 [Full text]

Ognjanović, R, Živanović, S., Ilić, T., Golubović, S., Vlajić, J.
35NEKE KARAKTERISTIKE SEMENA KOROVSKE VRSTE DELPHINIUM CONSOLIDA L. [Izvod]35 [Full text]



 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4, broj 3-4 (1997), str: 7-15
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

DORADA, ISPITIVANJE I PROMET SEMENA U JUGOSLAVIJI

 

M. MIRIĆ 1, MIRJANA MILOŠEVIĆ 2

 

 

IZVOD:.Razmatra se razvoj, istorijat, uloga, značaj, organizacija, kapaciteti, kadrovi, istraživanja, regulativa, standardi, stanje i kljucni problemi dorade, ispitivanja i prometa semena u Jugoslaviji. Cilj rada je da svestrano sagleda prošlost, aktuelnu problematiku i neophodne mere za izlazak iz najozbiljnije krize u koju je zapalo domaće semenarstvo u svojoj istoriji.

 

Ključne reči: dorada, ispitivanje, promet semena, problemi i predlog mera.

 

 

Referat na naučnom skupu

 

  1. Dr MLADEN MIRIĆ, Institut za kukuruz "Zemun Polje", Zemun – Beograd
  2. Dr MIRJANA MILOŠEVIĆ, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

 

 

Autor za kontakt:

 

 Povratak na sadržaj

 



 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4, broj 3-4 (1997), str: 17-22
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

 

KARAKTERISTIKE KLASA - SELEKCIONI KRITERIJUM ZA PRINOS PŠENICE

 

KOBILJSKI, B. i DENČIĆ, S. 1

 

 

IZVOD: Uradu je analiziran efekat komponenti prinosa pšenice (broja klasova/m2, broja zrna/klasu i mase zrna/klasu), dužina klipova i indeksa klasa na prinos zrna kod 100 najprinosnijih i 100 najmanje prinosnih genotipova iz Genetske kolekcije (dela Banke gena) pšenice, Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Visokoprinosni genotipovi su imali visoko značajno veći broj klasova/m2 i veću vrednost indeksa klasa, kao i značajno manji broj zrna/klasu i kraći klas u odnosu na niskoprinosne genotipove. U masi zrna/klasu između analiziranih grupa nije bilo značajnih razlika. U grupi visokoprinosnih genotipova nije bilo značajnih korelacija između analiziranih svojstava i prinosa zrna, dok su u grupi niskoprinosnih genotipova utvrđene visoko značajpozitivne korelacije između broja klasova/m2 i indeksa klasa u odnosu na prinos zrna. Između broja zrna/klasu, mase zrna/klasu i dužine klasa u odnosu na broj klasova/m2 su ustanovljene visokoznačajne negativne korelacije i za visokoprinosne i niskoprinosne genotipove. Visoko značajnepozitivne korelacije su u grupi visokoprinosnih genotipova utvrđene između broja zrna/klasu i mase zrna/klasu, kao i između mase zrna/klasu i indeksa klasa. Povećanje broja zrna/klasu, mase zrna/klasu ili dužine klasa kod pšenice ne rezultira uvek u povećanju prinosa zrna, dok su povećan broj klasova/m2 i povećani indeks klasa indikatori većegp rinosa zrna.

 

Ključne reči: pšenica, prinos, komponente prinosa, dužina klasa, indeks klasa, korelacije

 

 

Izvorni naučni rad (Original scientific paper)

 

  1. Dipl. ing. BORISLAV KOBILJSKI, istraživač pripravnik, dr SRBISLAV DENČIĆ, viši naučni saradnik, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, M. Gorkog 30, 21000 Novi Sad, Jugoslavija

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 



 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4, broj 3-4 (1997), str: 23-28
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

FENOTIPSKA BLISKOST PŠENICE OD NJENIH SRODNIKA I VARIJABILNOST KOMPONENTI PRINOSA

 

PANKOVIĆ, L.1, PETROVIĆ SOFIJA, DIMITRIJEVIĆ, M. I KRALJEVIĆ-BALALIĆ MARIJA 2

 

 

IZVOD: Sve gajene biljke vode poreklo od divljih vrsta. Sakupljanje, čuvanje i procena vrednosti genetskih resursa neophodna je zbog sve većeg uticaja čoveka na ekosistem te genetsku eroziju pojedinih genskih izvora gajenih biljaka. Nakon naučne ekspedicije eksperata Kyoto Univerziteta na području bivše SFRJ, ispitivane su četiri vrste roda Triticum (Tr. aestivum ssp. vulgare, Tr. durum, Tr. turgidum i Ae.ovata).Analizirani su sledeći parametri: dužina klasa (cm), broj zma/klasu i masa 1000 zma (g). Divergentnost uzorka i adekvatnost primenjene analize urađena je analizom glavnih komponenti (PCA) i klaster analizom. Analiza mase 1000 zma pokazuje kod srodnika pšenice da postoje značajne i visoko značajne razlike između ispitivanih genotipova što potvrđuje veliku divergentnosf roda Aegilops za ispitivano svojstvo. Rezultati ispitivanja fenotipske bliskosti upućuju da su Tr. aestivum ssp. vulgare i Tr. monococcum bliski sa Ae. comosa iz grupe srodnika pšenice.

 

Ključne reči: pšenica, srodnici, Triticum, Aegilops, fenotipska bliskost

 

  1. Mr LAZAR V. PANKOVIĆ, istraživač saradnik, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad
  2. Mr SOFIJA PETROVIĆ, dr MIODRAG DIMITRIJEVIĆ, istraživači saradnici i prof. dr MARIJA KRALJEVIĆ-BALALIĆ, redovni professor, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Katedra za genetiku I oplemenjivanje bilja

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 



 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4, broj 3-4 (1997), str: 29-34
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

PRIMA, VRLO RANA PATULJASTA SORTA OZIME PŠENICE

 

MIŠIĆ, T., MLADENOV, N., MALEŠEVIĆ, M., JERKOVIĆ Z. I JEVTIĆ, R. 1

 

 

IZVOD: Ozima, vrlo rana i patuljasta sorta pšenice Prima stvorena je ukrštanjem genetički divergentnih i intenzivnih sorti i linija Tobary 66, Kavkaz, Nova Banatka, NS 3143, Rana niska i NS 3985/1 metodom sukcesivne hibridizacije. U sorti Prima uspešno su kombinovani geni odgovorni za visok genetički potencijal za prinos zrna, vrlo dobar tehnološki kvalitet, ranozrelosti otpornost prema poleganju, bolestima i niskirn temperaturama. Za redukciju visine stabljike i ranozrelost korišćeni su geni Rht2 i Ppd iz Norin 10 (Tobary 66 i Rana niska) I Rht lS iz Saitama 27 (NS 39S5/1). Savezna komisija za priznavanje sorti registrovala je Primu 1995. godine.

 

Ključne reči: geni, agronomske osobine

 

 

Izvorni naučni rad - (Original scientific paper)

 

  1. Dr TODOR MIŠIĆ, redovni profesor, dr NOVICA MLADENOV, naučni saradnik, dr MIROSLAV MALEŠEVIĆ, decent, dr ZORAN JERKOVIC, naučni saradnik i dr RADIVOJE JEVTIĆ, naučni saradnik, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 



 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4, broj 3-4 (1997), str: 35-40
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

OZIMA SORTA PŠENICE NOVOSADSKA RANA 5

 

MIŠIĆ T. i MLADENOV, N.1

 

 

IZVOD: Visokoprinosna, rana sorta ozime pšenice Novosadska rana 5 stvorena je metodom sukcesivnog ukrštanja gentički divergentnih, infenzivnih sorti Novosadska rana 1, Tisa, Partizanka i Mačvanka 1. Kod ove sorte uspešno su kombinovani geni odgovorni za visok potencijal rodnosti, vrlo dobar do odličan tehnološki kvalitet, ranozrelost, otpornost prema poleganju, niskim temperaturama i bolestima. Registrovana je od Savezne komisije za priznavanje sorti 1991. godine kada i počinje da se naglo širi u različitim klimatsko-zemljišnim uslovima Jugoslavije gde je, smenjujući do pre nekoliko godina jako zastupljenu Novosadsku ranu 2, postala jedna od vodećih sorti.

 

Ključne reči: sorta pšenice, agronomske osobine

 

 

Izvorni naučni rad - (Original scientific paper)

 

  1. Dr TODOR MIŠIĆ, redovni profesor, dr NOVICA MLADENOV, naučni saradnik, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 



 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4, broj 3-4 (1997), str: 41-45
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

KOMPARATIVNI REZULTATI ISPITIVANJA ŽETVENOG INDEKSA KOD SORTI MEKE PŠENICE

 

IVANOSKI, M., NIKOLOVSKI, M. 1

 

 

 

IZVOD: Ispitivan je žetveni indeks kod 10 sorti meke pšenice gajene u Skoplju i Ovče Polju. Komparativna analiza dobijenih rezultata je pokazala da žetveni indeks znatno varira pod uticajem agroklimatskih faktora, ali i pored tog žetveni indeks je i genetski uslovljen.

Signifikaciona razlika nije utvrđena između ispitivanih sorti, za biološki prinos u obe lokacije. Statistički veći prinos zrna, u odnosu na sortu Partizanka, imale su sorte Radika, Miljenka i Lihnida u Skoplju, a sorte Miljenka i Lizinka-2, u Ovče Polju. Prosečni žetveni indeks kod sorte Radike i Miljenke u Skoplju i kod Babune, Radike i Lihnide u Ovčem Polju bio je statistički veći u odnosu na Partizanku. Agroklimatski faktori u Skopskom lokalitetu doprineli su većem biološkom prinosu 22,8%, većem prinosu zrna 27,6% i većem žetvenom indeksu 8,6%, u odnosu na agroklimatske faktore u lokalitetu Ovče Polje.

 

Ključne reči: pšenica, zrno, prenos, biološki prinos, sorta, žetveni indeks

 

Izvorni naučni rad - (Original scientific paper)

 

  1. Dr MIROSLAV IVANOSKI, dr MIHAJLO NIKOLOVSKI, Zemljodelski institut – Skopje

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 



 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4, broj 3-4 (1997), str: 47-52
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

GENETSKI POTENCIJAL ZA PRINOS, ADAPTABILNOST I STABILNOST SORTI OZIME PŠENICE STVORENIH U "PKB-IMI-AGROEKONOMIK" - BEOGRAD

 

PROTIĆ, R., JANKOVIĆ SNEŽANA, ĐURIĆ, N. 1

 

 

IZVOD: Rezultati istraživanja sorti pšenice u "PKB-IMI-Agroekonomik" u Saveznoj komisiji za prizavanje sorti i hibrida su pokazali da su ispitivane sorte prinosnije od standarda od 17kg/ha (PKB-talas) do 1.251 kg/ha (BG-maksima). Prosečan prinos ispitivanih sorti u ogledima bio je od 6.740 do 7.541 kh/ha. Koeficijent varijacije bio je od9,5'do 24,5%. Sorte Bg-maksima, BG-merkur, PKB-sunce, PKB-prelivka, PKB-lepostasa i PKB-mna pokazale su ispod prosečnu stabilnost.

Sorte PKB-mlinarka,  PKB-padinka,  PKB-carica,  PKB-lepoklasa i PKB-ratarica pokazale su prosečnu stabilnost, dok su ostali istraživani genotipovi pokazali nadprosečnu stabilnost.

 

Ključne reči: pšenica, prinos zrna, sorte, adaptabilnost, stabilnost

 

 

  1. Dr RADE PROTIĆ, viši naučni saradnik, dipl. inž. SNEŽANA JANKOVIĆ, istraživač pripravnik, dipl. inž. NENAD ĐURIC, istraživač stipendista, "PKB INI Agroekonomik", Beograd.

 

 

Autor za kontakt:

 

 

 

 Povratak na sadržaj

 



 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4, broj 3-4 (1997), str: 53-56
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

NOVE KRAGUJEVAČKE SORTE OZIME PŠENICE U MAKROOGLEDIMA CENTRALNE SRBIJE I MOGUĆNOSTI NJIHOVE REJONIZACIJE

 

KOVAČEVIĆ, B., MILOVANOVIĆ M. 1

 

 

IZVOD: U radu su izneti rezultati ispitivanja produktivnosti tri novije sorte ozime pšenice kragujevačkog Centra za strna žita (Studenica, Levčanka, Kg.56-S) ostvareni u makroogledima centralne Srbije i Kosmeta. Prinos zrna navedenih sorata je ispitivan tokom dve godine u ukupno 38 ogleda u kojima su bile uključene 33 sorte ozime pšenice. Prosek prinosa zrna je prikazan u t/ha i relativnim vrednostima (%), kako za određena područja, tako i za sve oglede. Na osnovu dobijenih rezultata najširu adaptabilnost pokazala je sorta Studenica jer je u svim područjima među vodećim sortama, a u južnoj Srbiji je najbolja po postignutim prinosima. Levčanka je među vodećim sortama u južnoj Srbiji, Kosmetu, Šumadiji i Pomoravlju. Sorta Kg.56-S kao sorta poboljšivač ima nešto niže prinose od prethodne dve sorte, a najbolje rezultate postiže u južnoj Srbiji i na Kosmetu.

 

Ključne reči: pšenica, rejonizacija, rodnost, adaptabilnost

 

Izvorni naučni rad (Original scientific paper)

 

  1. Dip. ing. BLAGOJE KOVAČEVIĆ, dr MILIVOJE MILOVANOVIĆ, Institut za istraživanja u poljoprivredi "SRBIJA", Centar za strna žita, Kragujevac

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 



 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4, broj 3-4 (1997), str: 57-61
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

OSOBINE SORTE OZIME PŠENICE - BISTRICA

 

PAVLOVIĆ, M.,1 KUBUROVIĆ, M.2, KNEŽEVIĆ, D.,1 VESELINKA ZEČEVIĆ 1

 

 

 

IZVOD: Sorta je priznata Centru za strna žita, Kragujevac 1994. godine. Autori su dr Miroslav Kuburović i mr Milanko Pavlović. Bistrica ima beo i gladak klas, bez osja, zrno je crvene boje i botanički pripada Triticum aestivum ssp. vulgare var. lutescens. Sorta ima odličnu otpornost prema niskim temperaturama i poleganju (na nivou Partizanke i Jugoslavije - standardi). U ogledima Komisije za priznavanje sorti u periodu od 1991-1993. godine, u proseku za sve godine i lokalitete, ostvarila je visoko značajno veći prinos zrna u poređdenju sa oba standarda. Imala je masu 1000 zrna (29,4g) na nivou Partizanke i hektolitarsku masu zrna (85,3 kg) na nivou Jugoslavije. Sadržaj sirovih proteina (15,9%) na nivou Partizanke i Jugoslavije, a sedimentaciju (54,0 ml) veću od Jugoslavije (40,0 ml) i manju od Partizanke (64,0 ml). Ukupno izbrašnjavanje bilo je (78,8%) na nivou Partizanke. Prinos hleba je iznosio 134,4 g/100 g brašna, zapremina hleba 503 ml, a vrednosni broj sredine hleba (VBS=3,7). Bistrica uglavnom pripada BfB2 kvalitetnoj grupi i II kvalitetnoj klasi.

 

Ključne reči: pšenica, sorta, prinos, kvalitet

 

Izvorni naučni rad (Original scientific paper)

 

  1. mr PAVLOVIĆ M., dr KNEŽEVIĆ, D., dr ZEČEVIĆ VESELINKA, Institut za istraživanja u poljoprivredi "SRBIJA", Centar za strna žita, Kragujevac
  2. dr KUBUROVIĆ M., Agronomski fakultet, Čačak

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 



 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4, broj 3-4 (1997), str: 63-67
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

TOLERANTNOST NOVOSADSKIH GENOTIPOVA OZIME PŠENICE PREMA PUCCINIA RECONDITA TRITICI

 

JERKOVIĆ, Z. 1

 

 

IZVOD: U radu su prikazani rezultati trogodišnjih isfraživanja tolerantnosti prema Puccinia recondita tritici devet novosadskih sorti i linija ozime pšenice. Pokazalo se da tolerantnost većine genotipova nije stabilno svojstvo er umnogome zavisi od slova spoljne sredine kao i svi odnosi s patogenom. Sedam ispitivanih sorti su ispoljile viši stepen tolerantnosti u odnosu na liniju NS 40/93 tokom tri godine. Najstabilnijaje linijaNS81/90. U 1996. godini kada su se visoki intenziteti zaraze javili kasnije, tolerantne su sorfe Kosufa i Slavija. Time se (u odnosu na njih slabije) karakterišu i NS 48/91 i Evropa 90 pri nešto nižim intenzitetima zaraze. Balkan i Pobeda na srednje intenzitete kasnije zaraze sa Puccinia recondite reagovale su relativno visokim smanjenjem prinosa u sve tri godine.

 

Ključne reči: lisna rđa, ozima pšenica, tolerantnost

 

 

Naučni rad (Scientific paper)

 

  1. Dr ZORAN JERKOVIĆ, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 



 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4, broj 3-4 (1997), str: 69-73
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

OPLEMENjIVAČKI RAD NA JEČMU U CENTRU ZA STRNA

ŽITA KRAGUJEVAC

 

MAKSIMOVIĆ D.1, KNEŽEVIĆ D.1, PAUNOVIĆ A.2, MIHAJLIJA G.1 i MIHAJLIJA DUŠANKA1

 

 

IZVOD: U Centru za strna žita u Kragujevcu obavlja se oplemenjivanje ječma. Program je u dva smera: oplemenjivanje i selekcija novih sorti stočnog ječma i oplemenjivanje i selekcija novih sorti pivskog ječma. U dosadašnjem radu Jugoslovenska komisija priznala je Centru 4 sorte ozimog stočnog ječma, 1 sortu ozimog pivskog ječma i 10 sorti jarog pivskog ječma. Najnovije stvorene linije ječma nalaze se na ispitivanju u mikroogledima Jugoslovenske komisije. Od 15 priznatih sorti ječma proizvodnja je prihvatila ozimi stočni ječam Partizan, jari pivski ječam Kraguj, ozimi pivski ječam Jagodinac i novo priznate sorte pivskog ječma Dinarac i Dunavac. U ovom radu prikazane su neke osobine priznatih sorti ječma pre priznavanja u makroogledima komisije.

 

Ključne reči: ozimi stočni ječam, ozimi pivski ječam, jari pivski ječam, agronomske osobine

 

 

  1. Dr MAKSIMOVIĆ DRAGOLJUB, dr KNEŽEVIĆ DESIMIR, dipl. ing. MIHAJLIJA GORAN, dipl. ing. MIHAJLIJA DUŠANKA, Institut za istraživanja u poljoprivredi "Srbija", Centar za strna žita Kragujevac
  2. Mr ALEKSANDAR PAUNOVIĆ, Agronomski fakultet, Čačak

 

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 



 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4, broj 3-4 (1997), str: 75-79
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

STANJE, PROBLEMI I PERSPEKTIVA PROIZVODNJE SEMENA OVSA U SR JUGOSLAVIJI

 

MIHAJLIJA, G., MAKSIMOVIĆ, D., JEVTIĆ, S., PAVLOVIĆ M. I DUŠANKA MIHAJLIJA 1

 

 

IZVOD: Semenarstvo predstavlja osnov za proizvodnju kvalitetnog semena. Osnovni faktori da bi se postizali visoki prinosi su sorta i seme. U poslednje vreme u našoj proizvodnji se koristi nedeklarisano seme, naročito u privatnom posedu. Analizirajući površine i proizvodnju ovsa u periodu od 1955. do 1994. godine dolazi se do zaključka da su površine pod ovsem u opadanju, a prosečni prinosi u porastu. Rezultat ovakvog stanja je uvođenje novih visokorodnih sorata ovsa u proizvodnju i primene novih agrotehničkih mera u njihovom gajenju. Zbog dobrog kvaliteta zrna postoji velika zainteresovanost u svetu i kod nas za proizvodnju golozrnog ovsa. Institut "Srbija", Centar za strna žita Kragujevac, ima do sada pet priznatih sorata ovsa sa plevicama i to: Rajac, Slavuj, Mediteran, Lovćen i Labud. Intenzivno se radi na selekciji golozrnog ovsa.

 

Ključne reči: ovas, seme, sorta, proizvodnja, golozrni ovas

 

 

Pregledni rad (Review paper)

 

  1. Dipl. ing. MIHAJLIJA GORAN, dr MAKSIMOVIĆ DRAGOLJUB, mr PAVLOVIĆ MILANKO, dipl. ing. MIHAJLIJA DUŠANKA, Institut za istraživanja u poljoprivredi "Srbija", Centar za strna žita Kragujevac, Dr JEVTIĆ STOJAN, direktor Instituta za istraživanja u poljoprivredi "Srbija", Beograd

 

 

Autor za kontakt:

 

 

 Povratak na sadržaj

 



 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4, broj 3-4 (1997), str: 81-85
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

MOGUĆNOST PROIZVODNJE HIBRIDNOG SEMENA KUKURUZA U SR JUGOSLAVIJI

 

GRADINSKI, G., VIDOJKOVIĆ, Z., PAVLOV, M., SELAKOVIĆ, D., MIŠOVIĆ M.M.1

 

 

IZVOD: Proizvodnja hibridnog semena kukuruza je delatnost koja je prisutna u svakoj zemlji gde se kukuruz gaji na većim površinama. Međutim, ona ima neke specifičšosti koje su vezane za samu tehnologiju proizvodnje kao što su kontrolisano ukrštanje roditeljskih komponenata, sušenje, dorada i priprema semena za promet što često predstavlja limitirajući faktor za konačan uspeh. Zbog toga su male zemlje prinuđdene da nabavljaju hibridno seme kukuruza od onih koji imaju uslova da organizuju ovu proizvodnju. Kako je kukuruz jedna od najvažnijih biljnih vrsta i u sadašnjoj Jugoslaviji sasvim je razumljivo da razvoju semenarstva treba da se poklanja velika pažnja. Godišnja proizvodnja hibridnog semena kukuruza u prethodnoj Jugoslaviji procenjivana je na između 60,00-90,000 tona. U sadašnjoj Jugoslaviji nastavljen je trend razvoja semenarstva kukuruza jer su uglavnom zadržani svi kapaciteti za doradu semena, a i većina proizvođača semena nalazi se u SR Jugoslaviji. Iako je prostorno smanjena sadašnja Jugoslavia, pod kukuruzom se nalazi oko 1,5 miliona ha. Proizvodnja hibridnog semena kukuruza prosečno se organizuje na oko 10-12,000 ha sa ukupnom proizvodnjom između 20-30,000 tona semena. Ovo pokazuje da smo i dalje u mogućnosti da proizvedemo dovoljno semena za sopstvene potrebe, a i za izvoz. Agroekološki uslovi za proizvodnju hibridnog semena kukuruza u SR Jugoslaviji su povoljni što uz ostale proizvodne, tehničko-tehnološke, kadrovske i mogućnosti plasmana semena u zemlji I inostranstvu, čini dobro okruženje za dalji razvoj semenarstva u našoj zemlji.

 

Ključne reči: kukuruz, mogućnosti proizvodnje, hibridno seme, semenarsrvo, agroekološki uslovi, specijalizovani kadrovi

 

 

Stručni rad (Professional paper)

 

  1. Dipl. ing. GRADINSKI GORAN, dipl. ing. VIDOJKOVIĆ ZORAN, dipl. ing. PAVLOV MILOVAN, dipl. ing. SELAKOVIĆ DRAGOJLO, mr MIOLJUB MIŠOVIĆ, Institut za kukuruz "Zemun Polje", Beograd – Zemun

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 



 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4, broj 3-4 (1997), str: 87-92
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

MORFOLOŠKA I GENETIČKA ANALIZA INBRED LINIJA KUKURUZA

 

ZLOKOLICA, M., JOCKO VIĆ, D., SIMIĆ D., MILOŠEVIĆ, M, NIKOLIĆ, Z., POPOV, R.

 

 

IZVOD: Morfološke i genetske osobine zrna i klijanca grupe samooplodnih linija kukuruza ispitivane su u cilju otkrivanja njihove potencijalne kombinatorne vrednosti. Određene morfološke analize pojedinačnih semenki utvrđene su za svaku liniju. Genetske osobine linija ispitivane su na osnovu izoenzima kao genetskih markera. Linije su analizirane u fazi klijanca i izoenzima enzimskih sistema: ACP, MDH, GL U, PHI, PGD, PGM, IDH, CAT, ADH, EST, AMPi GOT. Elektroforetskom analizom posmatrana je ekspresija alelnih varijanti 18 identifikovanih lokusa, od kojih je u analiziranih 10 linija 10 bilo polimorfno, a osam monomorfno. Alelne varijante za polimorfne lokuse su bile u ograničenom broju. Zbog ovoga su male genetske razlike između određenih parova ili grupe linija. Neke linije su bile genetski vrlo slične, na osnovu upotrebljenih morfoloških i genetskih markera. Linije MO17 i 659A su najdivergeniji par međusobno, a po određenim alelnim varijantama i u odnosu na ostale linije. Jedinstvene alelne varijante nekoliko lokusa nađene su za liniju Mo17. U nekih linija nađena je heterozigotnost određenog lokusa, što je pokazatelj genetske neuniformnosti date linije u toku njenog održavanja. Prisustvo veoma retkih alelnih varijanti ukazuje na genetsku specifičnost i divergentnost datog genotipa u odnosu na ostali selekcioni materijal.

 

Ključne reči: Azot, linije kukuruza, fiziološki parametri.

 

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 



 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4, broj 3-4 (1997), str: 93-97
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

UTICAJ GUSTINE SETVE I DOZA MINERALNIH DUBRIVA NA PRINOS I BROJ ZRNA U SEMENSKOM KUKURUZU

 

JOVIN, P., VESKOVIĆ M. 1

 

 

IZVOD: Istraživanja su izvedena u Institutu za kukuruz "Zemun Polje" (ogledno dobro Krnješevci) 1994/1995. godine. Gustine setve (57.100; 71.40; 85.700 bilj/ha) nisu značajno uticale na variranje prinosa (4.56; 4.61; 4.70 t/ha) semenskog kukuruza. Najviši prinos (4.86 t/ha) u zavisnosti od količine đubriva (Idoza: N-90, P2O5, K2O-48 kg/ha; II doza: N-120, P2O5, K2Op-62 kg/ha; III doza: N-150, P2O5 120, K2O-80 kg/ha) ostvaren je sa srednjom dozom.

Najveća masa 1000 seme na dobijena je u najređem sklopu i sa najvećom dozom đubriva (225.3; 223.5 g). Povećanje gustine uticalo je na povećanje broja klijavih semena, a najveći broj (23.843.000/ha) dobijenje u najgušćem sklopu. U zavisnosti od đubriva najveći broj (23.794.000/ha) ostvaren je sa srednjom dozom. U sve tri gustine učešće frakcija u masi bilo je ujednačeno dok je po dozama đubriva variralo.

 

Ključne reči: gustina useva, mineralno đubrivo, prinos, masa 1000 semena, broj semena po hektaru i frakcija semena.

 

 

Izvorni naučni rad (Original scinetific paper)

 

  1. Dr. JOVIN PREDRAG, dr VESKOVIĆ MILADIN, Institut za kukuruz "Zemun Polje", Beograd – Zemun

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 



 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4, broj 3-4 (1997), str: 99-101
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

UTICAJ VREMENA BERBE NA NEKE KVALITETNE OSOBINE ZRNA SEMENSKOG KUKURUZA

 

BIBERDŽIĆ, M., LAZOVIĆ D.1

 

 

IZVOD: Ispitivanja su vršsena na području Kosova. U radu je ispitivan uticaj vremena berbe na neke osobine zrna semenskog kukuruza. Dobijeni rezultati pokazuju da se semeni kvaliteti (energija klijanja I klijavost) vrlo rano postižu - odmah nakon formiranja zrna. Apsolutna masa zrna postepeno raste i najveću vrednost postiže 67. dana od oplodnje. Visok sadržaj vlage u zrnu sprečava ranije ubiranje semenskog kukuruza.

 

Ključne reči: Kukuruz, vlaga, apsolutna masa, energija klijanja, klijavost. vreme berbe

 

 

  1. Mr BIBERDŽIĆ MILAN, asistent, dr LAZOVIĆ DRAGOLJUB, vanr. prof. Poljoprivredni fakultet Priština

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 



 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4, broj 3-4 (1997), str: 103-107
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

KOMBINIRAJUĆE SPOSOBNOSTI I NAČIN NASLEĐIVANJA DIMENZIJA SEMENA U F1GENERACIJI KONZUMNOG SUNCOKRETA (Helianthus annuus var. macrocarpus DC.

(CklL))

 

DOZET, B., JOVANOVIĆ, D. 1

 

 

IZVOD: U radu su ispitivane opšte (OKS) i posebne (PKS) kombinirajuće sposobnosti odabranih inbred linija suncokreta konzumnog tipa za dužinu, širinu i debljinu semena linija x tester anlizom. Za dužinu semena kao najbolji opšti kombinator pokazala se linija CMS L-268, za širinu CMS L-167, a za debljinu CMS L-368. Od restorer linija najbolji opšti kombinator za dužinu i širinu seme­na je Rf Rumenčanin, a za debljinu Rf Ličanin. Najbolju PKS za dužinu semena imala je kombinacija CMS L-268 x Rf Rumenčanin, a za širinu i debljinu semena CMS L-268 x Rf Ličanin. Kod svih 9 kombinacija utvrđen je intermedijaran način nasleđivanja u Fl generaciji za dužinu i širinu semena, dok su kod debljine semena 3 kombinacije pokazale parcijalnu dominaciju i dominaciju boljeg roditelja.

 

Ključne reči: suncokret, OKS, PKS, nasleđivanje

 

 

  1. Dr DOZET BRANISLAV, naučni saradnik, mr JOVANOVIĆ DEJAN, istraživač saradnik, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Jugoslavia

 

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 



 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4, broj 3-4 (1997), str: 109-113
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

MEĐUZAVISNOST PRINOSA I HEMIJSKOG SASTAVA ZRNA SOJE U USLOVIMA NAVODNJAVANJA I SUVOG RATARENJA

 

MILADINOVIĆ, J., HRUSTIĆ, MILICA i TATIĆ, M. 1

 

 

IZVOD: U cilju ispitivanja uticaja navodnjavanja na prinos i hemijski sastav zrna soje, testirana je 21 sorta i linija, različitih grupa zrenja. Istraživanja su obavljena tokom 1994. i 1995. godine u uslovima navodnjavanja i suvog ratarenja. U obe godine ispitivanja, prinos je bio veći u uslovima navodnjavanja u odnosu na suvo ratarenje, kao i sadržaj proteina, dok je sadržaj ulja opadao u navodnjavanju. Međutim, ukupni prinosi ulja i proteina su u obe godine ispitivanja bili veći u uslovima navodnjavanja. Vrednosti koeficijenta genotipske korelacije između ispitivanih svojstava u navodnjavanju bile su slične vrednostima u suvom ratarenju. Koeficijenti fenotipske korelacije, međutim, razlikuju se od onih u suvom ratarenju, što ukazuje na jak uticaj faktora spoljašnje sredine na odnos između ispitivanih svojstava.

 

Ključne reči: soja, prinos, proteini, ulje

 

 

  1. Mr MILADINOVIĆ JEGOR, istraživač-saradnik, dr HRUSTIĆ MILICA, viši naučni saradnik, TATIĆ MLADEN, dipl. inž. Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Jugoslavija

 

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 



 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4, broj 3-4 (1997), str: 115-119
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

UTICAJ Pb-ACETATA NA KLIJANJE SEMENA NEKIH POVRTARSKIH VRSTA U USLOVIMA EKSPERIMENTALNE INTOKSIKACIJE

 

ILIĆ, Z., MILANOVIĆ LIDIJA 1

 

 

IZVOD: U zavisnosti od koncentracije rastvora Pb-acetata dolazi do smanjenja odnosno povećanja klijavosti u različitom stepenu, zavisno od biljne vrste. Semena su tretirana sa po 10 ml Pb-acetata različitih koncentracija (10-5,10-4,10-3,10-2, x 10-2 M), a druga serija semena tretirana je isto sa po 10 ml Pb-acetata različitih koncentracija (10-5, 10-4, 10-3, 10-2 i 2 x 10-2 M) i 5 ml EDTA (120 mg/l H20).

Visoke koncentracije Pb-acetata (10-2M) kod semena salate potpuno onemogućavaju klijanje dok kod semena ostalih vrsta klijavost se smanjila od 26% kod mrkve, 17,1% kod k. pupčara, dok kod rotkvice svega 7,3% u odnosu na kontrolu. Duplo veća koncentracija Pb-acetata (2 x 10-2 M) izaziva znatno veći gubitak klijavosti kod gotovo svih povrtarskih vrsta, a kod nekih kao npr. mrkve i salate potpuno je eliminiše. Da bi se smanjilo negativno dejstvo Pb pribegava se upotrebi različitih helatora teških metala kao sto su: Na i Cl soli tetra sirćetne kiseline - EDTA.

EDTA je helator koji smanjuje toksičnost Pb pošto se kompleksuje s njim i na taj način onemogućava njegovo inhibitorno dejstvo na enzime odgovorne za klijanje. U medijumu visoke koncentracije Pb-acetata (2 x 10'2 M) + EDTA procenat klijavosti semena veći je kod crnog luka 17,6%, rotkvice 20,4%, kelja pupčara 42,6% i kod graška za 77,9% u odnosu na semena koja su naklijavana samo u prisustvu Pb-acetata. Kod semena mrkve i kelja pupčara pri koncentraciji Pb-acetata od 10-5 M i u prisustvu EDTA zapaženo je povećanje klijavosti semena u odnosu na kon­trolu za 2,7%, odnosno za 2,3%.

 

Ključne reči: olovo, EDTA, seme, povrće, klijanje

 

 

  1. Dr ILIĆ ZORAN, docent, dipl. ing. MILENKOVIĆ LIDIJA, asistent pripravnik, Poljoprivredni fakultet - Priština

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 



 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4, broj 3-4 (1997), str: 121-124
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

PROIZVODNJA BEZVIRUSNOG SEMENSKOG KROMPIRA KULTUROM TKIVA U JUGOSLAVIJI

 

MILOŠEVIĆ, D., MILINKOVIĆ, M., BOŠKOVIĆ, T. 1

 

 

IZVOD: Po prvi put kod nas u Jugoslaviji je, za dobijanje semenskog krompira u komercijalne svrhe, primenjena revolucionama metoda / culture tkiva in vitro. Kulturom tkiva in vitro umnožene su domaće (Jelica i Univerzal) i neke introdukovane sorte krompira (Desiree i Jaerla) i od njih dobijene zdrave, bezvirusne krtole. U radu su izneti rezultati brzog umnožavanja krompira na osnovu kojih se može zaključiti da je ovladano tehnologijom proizvodnje bezvirusnog semenskog krompira u Centru za krompir u Guči i da se mogu proizvesti značajne količine bezvirusnog i osnovnog semena koje će biti upotrebljeno za proizvdnju kvalitetnog certificiranog semena krompira.

 

Ključne reči: bezvirusni semenski krompir, in vitro, razmnožavanje krompira, proizvodnja semenskog krompira

 

 

Naučni rad (Scientific paper)

 

 

1.        Dr MILOŠEVIĆ DRAGO, naučni saradnik, MILINKOVIĆ MIRKO, dipl. inž. i dipl. inž. BOŠKOVIĆ TINE,   Lnstitut za istraživanja u poljoprivredi "Srbija", Centar za krornpir, Guča

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 



 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4, broj 3-4 (1997), str: 125-127
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

DVADESETICA - NOVA SORTA PASULJA BELOG ZRNA

 

VASIĆ MIRJANA 1

 

 

IZVOD: Dvadesetica je naša prva priznata sorta pasulja belog zrna. Stablo joj je visoko preko 40cm, razgranato i čvrsto. Visina mahuna zadovoljava zahteve košenja i žetve mašinama. Mahune su spljoštene, sabljaste i u zrelosti otporne na pucanje i prosipanje zrna. Zmoje belo, polupljosnato od bubrežasto. Masa 1000 zrna je oko 400gr. Sadrzaj proteina je 22-23%. Dobrog je ukusa i vrlo dobro se kuva. Odlikuje se kratkom vegetacijom što joj u našim klimatskim uslovima obezbeđuje stabilne prinose posmatrano u dužem nizu godina.

 

Ključne reči: pasulj, nova sorta, Dvadesetica

 

Stručni rad (Professional paper)

 

Mr VASIĆ MIRJANA, istraživač saradnik, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

 

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 



 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4, broj 3-4 (1997), str: 129-131
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

UTICAJ DUŽINE ČUVANJA I NAČINA DORADE NA KVALITET SEMENA PARADAJZA (Lycopersicon lycopersicum Mill.)

 

TAKAČ, A., GVOZDENOVIĆ, D. i JOVIĆEVIĆ, D. 1

 

 

IZVOD: U radu je prikazana promena biološke vrednosti semena paradajza čuvanog u magacinskim uslovima sedam godina. Za ispitivanja je korišćeno seme sorte Novosadski jabučar, kategorije I sortne reprodukcije, obično i depilirano. Svake godine je praćcen pad energije klijanja i ukupne klijavosti po propisanoj metodici., Nagli pad energije klijanja kod depiliranog semena zabeležen je posle pete godine (26,5%) dok je kod običnog semena ona zabeležena nakon šeste godine (17,5%). Nakon sedam godina čuvanja energija klijanja pala je na 8,13% (obično seme) 12,15% (depilirano seme). Ukupna klijavost je imala znatno blaži pad, te je kod običcnog semena ona nakon sedam godina iznosila 73, %, a kod depiliranog 83,25%.

 

Ključne reči: paradajz, seme, klijavost

 

 

1.        Dipl. ing. TAKAČ ADAM, dr GVOZDENOVIĆ ĐURO i mr JOVIĆEVIĆ DRAGAN, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, Novi Sad

 

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 



 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4, broj 3-4 (1997), str: 133-137
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

UTICAJ VREMENA SETVE I VEGETACIONOG PROSTORA

NA MOGUĆNOST PROIZVODNJE SEMENA MRKVE

SISTEMOM "SEME - SEME"

 

ILIĆ, Z. 1

 

 

IZVOD: Da bi se proizvodnja semena mrkv;e sistemom "seme - seme" mogla obaviti, neophodno je dobro prezimljavanje i uspešna jarovizacija biljaka. Stoga je neophodno utvrditi optimalno vreme setve. Setvom od 28. VII dobijeni su veći prinosi (u proseku svih vegetacionih prostora 2710 kg/ha) u odnosu na setvu od 8. VIII (1790 kg/ha) i 18. VIII (1530 kg/ha).

Mali vegetacioni prostor od 25x 10 cm i veliki sklop biljaka (268.000) onemogućava razvoj velikog broja grana, sekundarnih i tercijernih, tako da se najveća kolicina semena dobija sa primarnih cvasti, koje jednovremeno sazrevaju. Najveći prinos je ostvaren u prvom roku setve i najmanjem vegetacionom prostoru 25 x 10 cm (2948 kg/ha), a najmanji, u trećem roku setve sa najvećim vegetacionim prostorom 25 x 25 cm (1082 kg/ha)

 

Ključne reči: mrkva, seme, vreme setve, vegetacioni prostor, prinos

 

 

Prethodno saopšstenje (Preliminary report)

 

1.        Dr ILIĆ ZORAN, docent, Poljoprivredni fakultet – Priština

 

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 



 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4, broj 3-4 (1997), str: 139-142
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

UTICAJ FAZE ZRELOSTI I MESTA FORMIRANJA PLODOVA NA NEKA KVALITATIVNA SVOJSTVA SEMENA PAPRIKE

 

BIBERDŽIĆ M., ILIĆ, Z., MILENKOVIĆ LIDIJA 1

 

 

IZVOD: U kontinentalnim uslovima, zbog klimatskih faktora, sav plod paprike ne sazri potpuno na biljci i ne postigne punu botaničku zrelost (naročito kod kasnostasnih sorata). Zbog toga seme iz plodova sa nižih spratova pokazuje kvalitetnija svojstva od semena iz plodova sa viših spratova, koje nema uslove da sazri.

Kod sorte Zlatna medalja seme koje se dobija iz plodova formiranih na svim etažama se može koristiti za dalju reprodukciju, jer se klijavost kreće od 67% na IV etaži do 96% na I etaži. Količina semena je najveća iz plodova na III i IV etaži (1,17 gr i 0,95 gr), a razlike između količine semena iz plodova sa I i III etaže su značajne.

Sorta Šorokšari kao kasnostasna u istim uslovima daje dosta slabe i neujednačene prinose semena. Samo seme iz plodova sa I etaže imaju kvalitetne osobine (klijavost 93%) dok na ostalim etažama - to nije slučaj. Najveći prinos semena po plodu je na II etaži (0,94gr), a najmanja na četvrtoj 0,32 gr. Prosečan prinos semena po biljci je oko 7,2 gr, odnosno 514,3 kg/ha.

 

Ključne reči: paprika, zrelost, sorta, seme, kvalitet, prinos

 

 

 

1.        Mr. BEBERDŽIĆ MILAN, asistent, dr ILIĆ ZORAN, docent, dipl. ing. MILENKOVIĆ LIDIJA, asistent pripravnik - PoIjoprivredni fakultet – Priština

 

 

Autor za kontakt:

 

 


Povratak na sadržaj

 


 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4, broj 3-4 (1997), str: 143-146
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

PIONIR F1, PRVI DOMAĆI HIBRID SPANAĆA

 

ZDRAVKOVIĆ, M., ZDRAVKOVIĆ JASMINA I CVIKIĆ D. 1

 

 

IZVOD: Pionir F1 je hibrid spanaća nastao ukrštanjem dve linije dobijene višegodišnjim odabiranjem iz sorti Virofleja i Kir Kasprika.

Hibrid Pionir F1 je namenjen, zbog svoje relativno kratke vegetacije, za ranu proizvodnju spanaća na otvorenom polju i u brdskim predelima u redovnoj proizvodnji. Iz istih razloga je pogodan i za proizvodnju u zaštićenom prostoru.

Odlikuje se biljkama uglastog-strelastog lista, nežne koenzistencije u tehnološkom stadijumu, slabo izražene nervature. Broj listova u lisnoj rozeti je od 12-15. Dužina lisnih drški prosečno oko 9 cm. Dužina vegetacije u vrlo ranoj setvi 45 dana. Ostvaren je višegodišnji prosečni prinos od 16.4 t/ha.

 

Ključne reči: spanaćc, hibrid, morfološsko-biološske osobine, prinos

 

 

1.        Mr ZDRAVKOVIĆ MILAN, istraživač saradnik; mr ZDRAVKOVIĆ JASMINA, istraživač saradnik; dipl. ing. DEJAN CVIKIĆ, saradnik, Centar za povrtarstvo Smederevska Palanka

 

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 



 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4, broj 3-4 (1997), str: 147-151
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

MEĐUZAVISNOST ČINIOCA KOJI UTIČU NA RAZVOJ MICELIJE GLJIVE BUKOVAČE (Plerotus Ostreatus)

 

BUGARSKI DUŠANKA, GVOZDENOVIĆ, B., VASIĆ MIRJANA I JOVIĆEVIĆ, D. 1

 

 

IZVOD: Promene esencijalnih uslova sredine tokom razvoja micelije prouzrokuju varijacije u njegovom razvoju. Cilj rada je ispitivanje međusobnog dejstva temperature, pH vrednosti i koncentracije hranjiljive podloge na početni i krajnji rast micelije gljive bukovače soja NS-77. Ogled je postavljen u pet klima komora podešenih na različite temperature, a micelija se razvijala na tri različite koncen­tracije ugljenih hidrata i pri pet pH vrednosti, u pet ponavljanja. Za početni rast micelije najbolje se pokazala podloga sa najvišom koncentracijom ugljenih hidrata, na temperaturi od 35 °C pri pH vrednosti 5,5. Krajnji rast bio je najbolji, takođe na podlozi sa najvišom koncentracijom ugljenih hidrata, ali na temperaturi od 25 °C pri pH vrednosti 7,0, dok je rast na temperaturi od 35 °C posle prvog očitavanja potpuno prestao.

 

Ključne reči: razlicite temperature, pH vrednosti, hranljive podloge, rast

 

 

Naučni rad (Scientific paper)

 

1.        Dipl. ing. BUGARSKI DUŠANKA, viši stručni saradnik, prof. dr GVOZDENOVIĆ BURO, viši naučni saradnik, mr VASIĆ MIRJANA, istraživač saradnik, mr JOVIĆEVIĆ DRAG AN, istraživač saradnik, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 



 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4, broj 3-4 (1997), str: 153-156
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

ZNAČAJ VRSTE, KRUPNOĆE I OBLIKA SEMENA LUCERKE NA SADRŽAJ TVRDIH ZRNA (M. sativa L., M. media Pers. I M. falcata L.)

 

LUKIĆ, D., MILOŠEYIĆ, M., ZLOKOLICA, M., VASILJEYIĆ, S. 1

 

 

IZVOD: Ispitivana je zastupljenost tvrdog semena na linijama lucerke M. sativa, M. media i M.falcata. Analize su obavljene u toku 1996. godine u laboratorijskim uslovima. Kod linija M. sativa biljke su imale (7,1%) tvrdog semena, a linije hibridnih biljaka M. media (13,1%). U linija M. falcata utvrđen je veći sadržaj tvrdog semena, u proseku (48,6%). Seme krupno najveće mase ispitivanih vrsta ima najmanje tvrdog semena (5,7., 12,9 i 25,9%) srednje krupno više (8,8., 15,8 i 34,9%), a sitno seme najviše (12,5., 18,5 i 47,1%). Krupno seme izrazito bubrežastog oblika, krupno bubrežasto i ovalno bubrežasto ima manji procenat tvrdog semena (4,7., 11,2 i 26,7%). Srednje krupno seme bubrežasto, slabo bubrežasto i eliptično ima više (10,1., 14,5i36,8%), a sitno uglasto seme (12,1 i 16,1%) i ovalno najviše tvrdih zrna (45,5%).

 

Ključne reči: vrste lucerke, tvrdo seme, masa 1000 zrna, krupnoća i oblik semena

 

 

1.        Dr LUKIĆ DANE, viši nauč. sar., dr MILOŠEVIC MIRJANA, viši nauč. sar., dr ZLOKOLICA MARIJA, viši nauč. sar. i dipl. ing. VASILJEVIC SANJA, asistent

 

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 



 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4, broj 3-4 (1997), str: 157-160
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

KVALITETNA SVOJSTVA SORTI LUCERKE KAO OSNOVA ZA DALJI SELEKCIONI RAD

 

PRENTOVIĆ TATJANA1, IVANOVSKI R.P.2, DIMOV, Z.1

 

 

IZVOD: U skopskom rejonu (s. Butel) postavljen je dvogodišnji ogled sa 8 sorti lucerke (Medicago sativa L.). Ogled je postavljen randomiziranom blok metodom (S varijanata u 4 ponavljanja). Hemijske analize su izvedene na prosečnim uzorcima sena iz svakog otkosa i sorte. Ispitivana je zastupljenost sledećih parametara: higroskopna vlaga, sva materija, sirovi proteini, sirove masti, sirova celuloza, BEM, mineralne materije, kalijum, fosfor, kalijum i karotin. Rezultati su pokazali signifikantne razlike u hemijskom sastavu ispitivanih sorti.

 

Ključne reči: lucerka, sorte, kvalitet krme

 

 

Originalni naučni rad (Original scientific paper)

 

1.        Dr IVANOVSKI R. PETRE, Zemjodelski fakultet, 91000 Skopje.

2.        Mr PRENTOVIĆ TATJANA, mr DIMOV ZORAN, Zemjodelski institut, 91000 Skopje

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 



 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4, broj 3-4 (1997), str: 161-164
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

ZASTUPLJENOST TVRDOG SEMENA KOD SORTI I POPULACIJA CRVENE DETELINE (Trifolium pratense L.)

 

VASILJEVIĆ SANJA, LUKIĆ, D., BOŠNJAK, D. 1

 

 

IZVOD: Ispitivanje tvrdog semena crvene deteline i utvrđivanje mase 1.000 zrna je obavljeno u labaratorijskim uslovima, u toku 1997. godine. Kao materijal za ispitivanje poslužile su: domaće sorte (K-9, K-17); inostrane sorte (Start, Viola, Krasni klever, GKT-Junior, GKT-4n, Hungariatetra, Tetra-1-sw) i domaće autohtone populacije (Kolubara i Vlaška). Najveći sadržaj tvrdog semena utvrđen je kod sorti: Krasni klever (10,3%), K-9 (9,3%) i Start (9,0%). Kod dve inostrane tetraploidne sorte: Hungariatetra i Tetra-1-sw tvrdo seme je bilo zastupljeno sa svega 0,5%. Krupno seme tetraploidnih sorti, sa većom masom imalo je manji procenaf tvrdog semena (0,50 i 1,25%). Seme diploidnih sorti (K-9 i Start) sa manjom masom, imalo je veći procenat dormantnog semena (9,25 i 9,00%).

 

Ključne reči: crvena detelina, sorta, populacija, tvrdo seme

 

Originalni naučni rad (original scientific paper)

 

1.        Dipl. ing. VASILJEVIĆ SANJA, dr LUKIĆ DANE, dr BOŠNJAK DRAGOLJUB, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 



 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4, broj 3-4 (1997), str: 165-173
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

DOSTIGNUĆA I PRAVCI PROMENA U OPLEMENJIVANJU DUVANA

 

DRAŽIĆ, S. 1

 

 

IZVOD: Dosadašnji rezultati na oplemenjivanju duvana (Nicotinus tabacum) kod nas dosta su skromni. Sortiment, uglavnom predstavljaju sorte dobijene iz populacija nastalih hibridizacijom i F1 hibridi (hibridne sorte). Pored ovoga u proizvodnji su prisutne i neke od autohtonih sorti. Budućnost duvana kao industrijske biljke, zavisiće od više faktora, koji određuju i najvažnije pravce oplemenjivana ove biljne vrste.

U okviru roda Nicotiana i vrste N. tabacum postoji velika varijabilnos za većinu osobina. Odgovarajućim metodama oplemenjivanja (klasične metode i metode genetičkog inženjeringa) mogu se stvarati genotipovi koji zadovoljavaju različite zahteve.

 

Ključne reči: duvan, vrsta, forma, tip, sorta, hibrid, genetička varijabilnost, prinos, srnanjenje štetnih materija u dimu, otpornost prema parazitima, rnetode oplemenjivanja

 

 

1.        Dr DRAŽIĆ SLOBODAN, naučni saradnik, Institut za proučavanje lekovitog bilja "dr J. Pančić" Beograd

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 



 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4, broj 3-4 (1997), str: 175-178
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

UTICAJ SUME TEMPERATURA NA PRINOS I KVALITET SORTNOG SEMENA LEKOVITOG I AROMATIČNOG BILJA

 

DRAŽIĆ, S., JEYDOYIĆ, R. 1

 

 

IZVOD: Prinos i kvalitet sortnog semena domaćih populacija lekovitog i aromatičnog bilja analizirani su u zavisnosti od sume aktivnih temperatura i padavina u periodu vegetacije u toku od 4 godine. Vremenski uslovi su različito i uglavnom slabo uticali na ispitivane osobine. Doprinos ispitivanih meteoroloških elemenata iznosio je od 18-54% varijanse prinosa i kvaliteta, dok su ostali faktori uslovljavali između 46-82% varijanse.

 

Ključne reči: lekovito i aromatično bilje, populacija, sortno seme, prinos, kvalitet, suma temperatura, suma padavina

 

 

Originalni članak

 

1.        Dr DRAŽIĆ SLOBODAN, naučni saradnik, JEVĐOVIĆ RADOSAV, Institut za proučavanje lekovitog bilja "Dr Josif Pančić", Beograd

 

 

Autor za kontakt:

 

 Povratak na sadržaj

 



 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4, broj 3-4 (1997), str: 7-18
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

UTICAJ PLODNOSTI ZEMLJIŠTA NA MOGUĆNOST PROIZVODNJE KVALITETNOG SEMENA

 

SEKULIĆ P.1, HADŽIĆ V.2, ĆIROVIĆ M.1

 

 

IZVOD: U okviru izrade Osnova zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta opštine Bački Petrovac otvoreno je 127 pedoloških profila. S područja svakog profila analizirano je po tri prosečna uzorka za kontrolu stanja plodnosti i zagađenosti zemljišta. Rezultati istraživanja pokazali su i visoku globalnu plodnost zemljišta opštine Bački Petrovac.

Proizvodnja semena zahteva zemljišta visoke plodnosti. Zbog toga smo kao kriterijum za proizvodnju semena postavili kardinalne tačke osobina zemljišta kao sledeće: pH u KCl- 6,0-7,5; Humus > 2%; AL-P2O5 -10-50 mg/100g; AL-K2O - 10-50mg/100g; Cu - 5-50 mg/kg; Mn – l0-l00 mg/kg; Zn - 5-15 mg/kg; Co - 1-5mg/kg; Mo - 0,15-0,5 mg/kg; Ni < 50mg/kg i Pb < 100mg/kg. Rezultati istraživanja pokazuju da od analiziranih 127 uzoraka profila samo 19 uzoraka zadovoljava navedene kriterijume. Svi uzorci pripadaju tipu zemljišta černozem, a najzastupljeniji je černozem na lesu i lesolikim sedimentima karbonatno oglejeni srednje duboki.

 

Ključne reči: plodnost, proizvodnja semena, tip zemljišta, černozem

 

 

1.       Dr SEKULIĆ PETAR, dr ĆIROVIĆ MILUTIN, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

2.       Prof. dr HADŽIĆ VLADIMIR, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 



 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4, broj 3-4 (1997), str: 185-188
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

NEKE KARAKTERISTIKE SEMENA KOROVSKE VRSTE DELPHINIUM CONSOLIDA L.

 

OGNJANOVIĆ, R, ŽIVANOVIĆ, S., ILIĆ, T., GOLUBOVIĆ, S., VLAJIĆ, J. 1

 

 

IZVOD: Proučavan je uticaj đubrenja azotom na neke osobine semena korovske biljke vrste Delphinium consolida L. (= Consolida regalis S. F. Gmy.) primenjenog u fazi cvetanja. Nađene su statistički značajne razlike u brojnosti semena po m2, ali ne i u prinosu i klijavosti. Hemijskim analizama je utrđeno da seme pomenute vrste sadrži 1,71% N, 0,71% P, 1,24% Ca, 0,30% Mg, 0,28% K, kao i 83,75 ppm. Fe, 1,62 Cr, 37,5 Ni, 23,87 Zn, 20,0 Pb, 15,0 Mn i 10,5 ppm Cu.

 

Ključne reči: Delphinium consolida L., đubrenje, azot, seme, prinos

 

 

Izvorni naučni rad (Original scientific paper)

 

1.       Dr OGNJANOVIĆ RADOMIR, red. prof., Agronomski fakultet, Čačak, dipl. inž. ŽIVANOVIĆ SNEŽANA, ILIĆ TOMISLAV, GOLUBOVIĆ SLAĐANA I VLAJIĆ JELENA.

 

 

Autor za kontakt:

 

 

 Povratak na sadržaj