„SELEKCIJA I SEMENARSTVO“ Vol. 14, broj 1-4 (2008)

Sadržaj:

Brdar Milka, Maksimović Ivana, Zeremski-Škorić Tijana, Kraljević-Balalić Marija, Kobiljski Borislav

UTICAJ SUVIŠKA BORA NA SADRŽAJ KALCIJUMA I KALIJUMA KOD PŠENICE [Izvod]

 

Vidić, M., Miladinović, J., Hrustić Milica

PRIKAZ NOVIH RANOSTASNIH SORTI PŠENICE [Izvod]

 

Radenović Č., Filipović M., Delić N., Selaković D., Anđelković Violeta, Babić Vojka, Jovanović Ž., Milašinović Marija, Čamđžija Z.

PRESTIŽNA SELEKCIONA I SEMENARSKA SVOJSTVA SAMOOPLODNIH LINIJA I HIBRIDA KUKURUZA RELEVANTNA ZA SAVREMENU PROIZVODNJU HIBRIDNOG SEMENA I MERKANTILNOG KUKURUZA [Izvod]

 

Beković D., Biberdžić M., Stevović V., Stanisavljević R., Stojković S.

UTICAJ NAČINA SETVE NA PRINOS I KVALITET SEMENA LUCERKE [Izvod]

 

Petrović Kristina, Kondić-Špika Ankica, Jevtić R., Kobiljski B., Pucarević Mira

TOLERANTNOST GENOTIPOVA PŠENICE PREMA GLIFOSATU U KULTURI IN VITRO [Izvod]

 

Stanisavljević R., Sokolović D., Đokoić D., Milenković Jasmina, Terzić D., Simić A., Beković D.

PROMENE KVALITETA SEMENA MAČIJEG REPA (Phleum pratense L.) I FRANCUSKOG LJULJA (Arrbenatberum elatius L.) TOKOM DOZREVANJA I KORELACIONA MEĐUZAVISNOST ZNAČAJNIH OSOBINA [Izvod]

 

Vladimir Sabadoš, Milica Hrustić, Radiša Đorđević, Olivera Sekulić, Dragan Dedić

PREGLED REZULTATA DUS TESTOVA U 2006. I 2007. GODINI [Izvod]

 

Sabadoš V., Hrustić Milica, Sekulić Olivera, Boca Z., Forgić Gordana

PILOT PROJEKAT „SAČUVAJMO I ZAŠTITIMO STARE VOJVOĐANSKE SORTE POVRĆA“ [Izvod]

 

Hrustić Milica, Vidić M., Tatić M., Balešević-Tubić Svetlana, Pajić V.

REAKCIJA GENOTIPOVA SOJE NA RAZLIČITE AGROEKOLOŠKE USLOVE GAJENJA [Izvod]

 

Gorijanović Biljana, Kraljević-Balalić Marija

SADRŽAJ PROTEINA U ZRNU GENOTIPOVA HLEBNE PŠENICE NA TRI NIVOA ISHRANE AZOTOM [Izvod]

 

Stojković S., Deletić N., Biberdžić M., Beković D., Aksić M.

VARIJABILNOST I POVEZANOST KOMPONENTI PRINOSA KOD S1 I HS POTOMSTVA JEDNE F3 POPULACIJE KUKURUZA [Izvod]

 

Aksić M., Deletić N., Gudžić N., Gudžić S., Stojković S.

PRINOS I POTENCIJALNA EVAPORACIJA PARADAJZA U ZAVISNOSTI OD PREDZALIVNE VLAŽNOSTI ZEMLJIŠTA [Izvod]

 

Pržulj N., Mimčilović Vojislava

NOVOSADSKI 565 I NOVOSADSKI 589 – NOVE SORTE OZIMOG PIVSKOG JEČMA [Izvod]

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 14, broj 1-4 (2008), str: 7-10
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Republika Srbija

 

 

UTICAJ SUVIŠKA BORA NA SADRŽAJ KALCIJUMA I KALIJUMA KOD PŠENICE

 

BRDAR MILKA1, MAKSIMOVIĆ IVANA1,2, ZEREMSKI-ŠKORIĆ TIJANA1, KRALJEVIĆ-BALALIĆ MARIJA2, KOBILJSKI BORISLAV2

 

IZVOD: Visoke koncentracije B u zemljištu nepovoljno utiču na rast i prinos pšenice. Naklijavanjem na filter papiru navlaženom rastvorima H3BO3 koncentracija 0 (kontrola –optimalna obezbeđenost B), 50, 100, i 150 mg/l (tretmani B50, B100, B150) ispitan je uticaj suviška B na koncentraciju Ca i K kod klijanaca 9 perspektivnih NS linija pšenice različite tolerantnosti na B. Između primenjenih tretmana su uočene značajne razlike u pogledu koncentracije B, Ca i K. Kod svih genotipova ja zabeležena manja količina Ca i veća količina B i K na tretmanima u odnosu na kontrolu. Odnos Ca/B je kod tolerantnih linija na tretmanu B150 bio značajno viši u odnosu na osetljive, što ukazuje na moguću ulogu Ca u mehanizmu tolerancije na B. Odnos K/B je u uslovima optimalne obezbeđenosti B bio viši u grupi osetljivih genotipova. Potrebne su dalje analize u laboratorijskim i poljskim uslovima da bi se potvrdila pretpostavka o manjij brzini translokacije i distribucije K iz zrna u tkiva ponika kod genotipova pšenice tolerantnih na B.

 

Ključne reči: pšenica, B, Ca, K

 

 

 

Originalni naučni rad (Original scientific paper)

 

  1. Mr MILKA BRDAR,  stipendista Ministarstva nauke Republike Srbije, mr TIJANA ZEREMSKI-ŠKORIĆ,istraživač saradnik  dr BORISLAV KOBILJSKI, naučni savetnik, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
  2. Prof. dr MARIJA KRALJEVIĆ-BALALIĆ, redovni profesor u penziji, prof dr IVANA MAKSIMOVIĆ, redovni profesor, Poljprivredni fakultet, Nov Sad

 

 

Autor za kontakt: Mr MILKA BRDAR,  milkabrdar@yahoo.com

 

 

 

  Povratak na sadržaj


 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 14, broj 1-4 (2008), str: 11-15
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Republika Srbija

 

 

PRIKAZ NOVIH RANOSTASNIH NS-SORTI SOJE

 

VIDIĆ M1., MILADINOVIĆ J1., HRUSTIĆ M.1

 

IZVOD: Rezultat intenzivnog kontinuiranog rada na oplemenjivanju soje u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, je sve veći broj priznatih sorti ove industrijske biljke. U poslednjih nekoliko godina napravljen je značajan iskorak u oplemenjivanju genotipova kraćeg vegetacionog perioda (grupa zrenja 0), a posebnu pažnju zaslužuju Valjevka, Bečejka, Galina i Alisa. Rezultati višegodišnjih testiranja u ogledima, kao i prinosi ostvareni u proizvodnji, ukazuju da će novopriznate sorte znatno poboljšati postojeći sortiment soje u našoj zemlji, ali i u susednim državama, u kojima su takođe registrovane. U radu je opisan postupak stvaranja, navedene osnovne morfološke karakteristike, prinos i kvalitet zrna novih ranostasnih sorti, pri različitim uslovima gajenja.

 

Ključne reči: soja, sorte, morfološke osobine, prinos, ulja

 

 

Stručni  rad (Technical paper)

 

  1. dr MILOŠ VIDIĆ,  naučni savetnik,  dr JEGOR MILADINOVIĆ, naučni savetnik, dr MILICA HRUSTIĆ, naučni savetnik, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

 

 

Autor za kontakt: dr JEGOR MILADINOVIĆ,  jegor@ifvcns.ns.ac.yu

 

 

  Povratak na sadržaj


 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 14, broj 1-4 (2008), str: 17-27
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Republika Srbija

 

 

PRESTIŽNA SELEKCIONA I SEMENARSKA SVOJSTVA SAMOOPLODNIH LINIJA I HIBRIDA KUKURUZA ZA SAVREMENU SEMENSKU PROIZVODNJU

HIBRIDNOG SEMENA I MERKANTILNOG KUKURUZA

 

RADENOVIĆ Č.1, FILIPOVIĆ M.1, DELIĆ N.1, SELAKOVIĆ D.1, ANĐELKOVIĆ VIOLETA1, BABIĆ VOJKA1, JOVANOVIĆ Ž.1, MILAŠINOVIĆ MARIJA1, ČAMDŽIJA Z.1

 

 

 

 

IZVOD: U ovom radu potvrđuje se hipoteza da postoje samooplodne linije i hibridi kukutuza čija su svojstva prestižna i relevantna u savremenoj proizvodnji hibridnog semena i merkantilnog kukuruza. Proučavane samooplodne linije i hibridi kukuruza smatraju se prestižnim, pre svega, pošto poseduju svojstvo bržeg otpuštanja vode iz zrna u periodu sazrevanja i svojstvo efikasnog fotosintetično-fluorescentnog fotomodela. Izloženi rezultati o dinamici otpuštanja vode iz zrna u periodu sazrevanja i svojstvo fotosintetično-fluorescentnim pokazateljima: temperaturnoj zavisnosti intenziteta zakasnele florescencije (ZF) hlorofila, Arrbenijus-ovim kriterijumom za određivanje kritičnih temperatura (temperature faznih prelaza), energija aktivacije i veličine ugla između lista na klipu i stabljike kukuruza, pokazuju da su svojstva proučavanih linija i hibrida zasnovana na dobrim efektima i prirodi strukturnih i funkcionalnih promena, koje se odigravaju u njihovim tilakoidnim membranama i drugim hemijskim strukturama tkiva zrna i lista. U radu se analiziraju i druga relevantna selekciona i semenarska svojstva za proučavane linije i hibride kukuruza bitna za savremenu proizvodnju hibridnog semena i visokoprinosnog merkantilnog kukuruza.

 

Ključne reči: Zea mays L., samooplodna linija, tilakoidna membrana,adaptivnost, suša, otpuštanje vode iz zrna, transportni procesi, zakasnela fluoroscencija hlorofila

 

Originalni naučni rad (Original scientific paper)

 

  1. prof. dr ČEDOMIR RADENOVIĆ, naučni savetnik, dr MILOMIR FILIPOVIĆ, naučni saradnik, dr NENAD DELIĆ, naučni saradnik, dr DRAGOJLO SELAKOVIĆ, naučni saradnik, dr VIOLETA ANĐELKOVIĆ, naučni saradnik, mr VOJKA BABIĆ, dr ŽIVOTA JOVANOVIĆ, viši naučni saradnik, mr MARIJA MILAŠINOVIĆ, dipl. ing. ZORAN ČAMDŽIJA, Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Beograd, Srbija

*Ovaj rad autori posvećuju uspomeni i dugom sećanju na lik i delo prerano preminulom dr Obradu Z. Stojniću, jednom od najtalentovanijih selekcionera kukuruza u Srbiji

 

 

Autor za kontakt: Prof. dr ČEDOMIR RADENOVIĆ, rcedomir@afrodita.rcub.bg.ac.yu

 

 

Povratak na sadržaj


 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 14, broj 1-4 (2008), str: 29-33
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Republika Srbija

 

 

UTICAJ NAČINA SETVE NA PRINOS I KVALITET SEMENA LUCERKE

 

BEKOVIĆ D., BIBERDŽIĆ M., STEVOVIĆ V., STANISAVLJEVIĆ R.,

STOJKOVIĆ S.1

 

IZVOD: Radi utvrđivanja načina setve na prinos i kvalitet semena lucerke sorte Zaječarska 83, izvršena su trogodišnja eksperimentalna ispitivanja u predgrađu Niša, na zemljištu tipa aluvijum. Najviši prosečan prinos semena lucerke ostvaren je setvom na međurednom rastojanju od 40 sm (330,3 kg ha -1), zatim pri setvi na rastojanju od 60 cm (301,6 kg ha -1) a najniži pri najvećem međurednom rasdtojanju od 60cm (275,6 kg ha -1). Posmatrano po godinama najveći prinos je ostvaren u trećoj godini ispitivanja (460,1 kg ha -1) a najniži u godini zasnivanja (187,2 kg ha -1).

            Najbolji kvalitet semena u toku trogodišnjih ispitivanja dobijen je setvom na najvećem međurednom rastojanju od 60 cm. Tako je najveća masa 1000 semena ostvarena pri setvi na rastojanju od 60cm a najniža na 20 cm (7,8 % odnosno 9,9 %). Najviša prosečna klijavost semena ostvarena je pri međurednom rastojanju od 60 cm (89,1 %) a najniža pri sertvi na rasdtojanju od 20 cm (86,4 %).

 

Ključne reci: lucerka, prinos semena, međuredno rastojanje, kvalitet semena

 

 

Originalni naučni rad (Original scientific paper)

 

  1. Dr DRAGOLJUB BEKOVIĆ, dr MILAN BIBERDŽIĆ, dr SLAVIŠA STOJKOVIĆ, Poljoprivredni fakultet Priština, Zbin Potok, dr VLADETA STEVOVIĆ, Agronomski fakultet Čačak, dr RADE STANISAVLJEVIĆ, Institut za krmno bilje Kruševac

 

 

Autor za kontakt: Dr DRAGOLJUB BEKOVIĆ,  dragoljub_bekovic@yahoo.com

 

 

 Povratak na sadržaj


 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 14, broj 1-4 (2008), str: 35-38
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Republika Srbija

 

 

TOLERANTNOST GENOTIPOVA PŠENICE

PREMA GLIFOSATU U KULTURI IN VITRO

 

PETROVIĆ KRISTINA, KONDIĆ-ŠPIKA ANKICA, JEVTIĆ R., KOBILJSKI B1, PUCAREVIĆ MIRA2

 

IZVOD: Tolerantnost genotipova pšenice prema glifosatu ispitivana je u in vitro kulturi embriona. Za izolaciju korišćeno je šest genotipova pšenice. Embrioni su inokulisani na modifikovanu MS podlogu, kojoj je glifosat dodat u tri koncentracije: I-2,4 gl-1, II-4,8 gl-1 i III-7,2 gl-1. kontrolna grupa embriona gajena je na podlozi bez herbicida. Posle mesec dana gajenja izmerena je sveža masa kalusa. Rezultati su pokazali da je prisustvo glifosata u podlozi izazvalo inhibiciju porasta kalusa kod svih genotipova. Međutim, genotipovi su se značajno razlikovali među sobom u pogledu reakcije na glifosat. Na najnjižoj koncentraciji glifosata (2,4 gl-1), genotip Lr-12 imao je najvišu redukciju sveže mase kalusa u odnosu na kontrolu (89,8%), dok je najnižu redukciju imao genotip NS 55-25 (74,5%). Rezultati su pokazali da je genotip NS 55-25 bio najtolerantniji, dok je genotip Vel bio najosetljiviji na prisustvo glifosata u podlozi. 

 

Ključne reči: pšenica, herbicidi, tolerantnost, kultura embriona

 

Originalni naučni rad (Original scientific paper)

 

  1. dipl. ing KRISTINA PETROVIĆ, istraživač pripravnik, dr ANKICA KONDIĆ-ŠPIKA, naučni saradnik, dr RADIVOJE JEVTIĆ , naučni savetnik, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad
  2.  dr PUCAREVIĆ MIRA, redovni prof., Fakultet zaštite životne sredine, EDUCONS, S. Kamenica, V. Putnika bb

 

 

Autor za kontakt: dipl. ing KRISTINA PETROVIĆ,  stina@metrohive.net

 

 

 Povratak na sadržaj


 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 14, broj 1-4 (2008), str: 39-43
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Republika Srbija

 

 

PROMENE KVALITETA SEMENA MAČJEG REPA (Phleum pratense L.) I FRANCUSKOG LJULJA (Arrhenatherum elatius L.) TOKOM DOZREVANJA I KORELACIONA MEĐUZAVISNOST ZNAČAJNIJIH OSOBINA

 

STANISAVLJEVIĆ R. 1, SOKOLOVIĆ D. 1, ĐOKIĆ D. 1, MILENKOVIĆ JASMINA1,

TERZIĆ D. 1, SIMIĆ A. 2, BEKOVIĆ D.3

 

IZVOD: Na svakih trideset dana, počev od ubiranja pa do 120 dana na semenu mačjeg repa (Phleum pratense L.) i 240 dana na semenu francuskog ljulja (Arrhenatherum elatius L.) standardnim metodama utvrđivana je energija klijanja (%) i ukupna klijavost (%), kao najznačajniji pokazatelji kvaliteta semena.

Tokom perioda dozrevanja seme mačjeg repa pokazalo je najbolji kvalitet 30 dana po ubiranju. Seme francuskog ljuja najbolji kvalitet imalo je 210 dana po ubiranju. Kod semena obe biljne vrste, tokom perioda dzrevanja su utvrđene visoko signifikantne promene kvaliteta.

Prostom korelacijom parova (r) utvrđena je korelaciona međuzavisnost mase 1000 semena (g) sa energijom klijanja i ukupnom klijavošću. Kod obe ispitivane vrste koeficijenti korelacija, nisu pokazali postojanje međuzavisnosti između mase 1000 semena i energije klijanja, odnosno ukupne klijavosti, dok je energija klijanja sa ukupnom klijavošću ostvarila vrlo jaku ili gotovo potpunu korelativnu zavisnost.

 

Ključne reči: mačji rep, francuski ljulj, dozrevanje semena, promena kvaliteta

 

 

Originalni naučni rad (Original scientific paper)

 

  1. Dr RADE STANISAVLJAVIĆ, naučni saradnik, dr DEJAN SOKOLOVIĆ, viši naučni saradnik, mr DRAGOSLAV ĐOKIĆ, istraživač saradnik, mr JASMINA MILENKOVIĆ, istraživač saradnik, mr DRAGAN TERZIĆ, istraživač saradnik, Institut za krmno bilje, Kruševac
  2. mr ALEKSANDAR SIMIĆ, asistent, Poljoprivredni fakultet, Beograd
  3. dr DRAGOLJUB BEKOVIĆ, docent, Poljoprivredni fakultet Priština-Zubin Potok

 

 

Autor za kontakt: Dr RADE STANISAVLJAVIĆ, rade.stanisavljevic@ikbks.com

 

 

 Povratak na sadržaj  

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 14, broj 1-4 (2008), str: 45-47
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Republika Srbija

 

 

PREGLED REZULTATA DUS TESTOVA U 2006 I 2007. GODINI

 

VLADIMIR SABADOŠ1, MILICA HRUSTIĆ2, RADIŠA ĐORĐEVIĆ1,

OLIVERA SEKULIĆ1, DRAGAN DEDIĆ3

 

IZVOD: U skladu sa Zakonom o semenu iz 2005. godine Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Odeljenje za priznavanje i zaštitu sorti, vodi postupak priznavanja sorti. Jedan od zakonskih uslova da sorta bude priznata je da prethodno prođe DUS test, odnosno da je različita, uniformna i stabilna. Stručne poslove izvođenja DUS ogleda Ministarstvo je poverilo stručnoj organizaciji DP „Agroinstitut“ Sombor. U „Agroinstititu“ su obavljene pripreme za izvođenje DUS ogleda, koje su se sastojale od obuke kadrova, opremanja laboratorija, posete sličnim institucijama u inostranstvu i sl. Na oglednom polju „Agroinstituta“ u 2006. godini započeo je postupak ispitivanja sorti po DUS kriterijumima, kada je ispitano ukupno 239 sorti od čega 193 ratarske, 26 povrtarskih i 20krmnih. U toku 2007. godine ispitano je ukupno 453 sorti, od čega 368 ratarskih, 52 povrtarske i 39 krmnih. Svi ogledi su izvedeni po UPOV-im uputstvima za sprovođenje DUS testova za određenu biljnu vrstu.

 

Ključne reči: priznavanje sorti, zaštita sorti, DUS test

 

 

Stručni  rad (Technical  paper)

 

  1. dipl. inž. VLADIMIR SABADOŠ, dipl. inž. RADIŠA ĐORĐEVIĆ, dipl inž. OLIVERA SEKULIĆ, DP „Agroinstitut“ Sombor
  2. Dr MILICA HRUSTIĆ, naučni savetnik,Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
  3. dipl. inž. DRAGAN DEDIĆ, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Republike Srbije

  

Autor za kontakt: dipl. inž. VLADIMIR SABADOŠ, agroso@nadlanu.com

   Povratak na sadržaj


 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 14, broj 1-4 (2008), str: 49-52
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Republika Srbija

 

 

PILOT PROJEKAT „SAČUVAJMO I ZAŠTITIMO

STARE VOJVOĐANSAKE SORTE POVRĆA“

 

SABADOŠ V.1, HRUSTIĆ MILICA1, SEKULIĆ OLIVERA1, BOCA Z.1,

FORGIĆ GORDANA1

 

 

 

IZVOD: „Agroinstitut“ Sombor je na teritoriji Zapadnobačkog okruga pokrenuo Pilot projekat „Sačuvajmo i zaštitimo stare vojvođanske sorte povrća“. Ideja projekta je da se, putem identifikacije i regeneracije prikupljenog genetskog materijala, sačuvaju od trajnog gubitka mnoge sorte i populacije.

Zbog duge tradicije u proizvodnji povrća domaćinske bašte su obilovale različitim genetskim materijalom koji se prenosio s kolena na koleno. Tako su spontanim ukrštanjem i prirodnom selekcijom, kao i pažljivim odabiranjem proizvođača, u Vojvodini stvorene vredne lokalne populacije i sorte povrća. Danas se u glavnom gaji nekoliko najprofitabilnijih sorti, ne ostavljajući mesta drugim interesantnim sortama. Stare sorte možda nisu tako superiorne u komercijalnom pogledu, ali mogu da poseduju neku drugu vrednu osobinu zbog koje je važno da se sačuvaju.

U Pilot projektu su učestvovale 22 osnovne škole. Nakon prikupljanja uzorci su determinisani, obeleženi i zavedeni u Knijge uzoraka, a zatim statistički obrađeni. Prikupljeno je ukupno 5.296 uzoraka, više od 40 biljnih vrsta. Na osnovu prikupljenog broja uzoraka i kvaliteta kolekcijanagrađeni su škole, učenici, nastavnici.

 

Ključne reči: povrće, stare sorte, lokalne populacije, čuvanje

 

 

Stručni  rad (Technical paper)

 

  1. dipl. inž. VLADIMIR SABADOŠ, dipl. inž. OLIVERA SEKULIĆ, dipl. inž. ZORAN BOCA, mr GORDANA FORGIĆ, DP „Agroinstitut“ Sombor

 

 

Autor za kontakt: dipl. inž. VLADIMIR SABADOŠ, agroso@nadlanu.com

 

  Povratak na sadržaj


 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 14, broj 1-4 (2008), str: 53-57
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Republika Srbija

 

 

REAKCIJA GENOTIPOVA SOJE NA RAZLIČITE

AGROEKOLOŠKE USLOVE GAJENJA

 

HRUSTIĆ MILICA1, VIDIĆ M.1, BALEŠEVIĆ-TUBIĆ SVETLANA1, PANJIĆ V.2

 

IZVOD: Prinos soje, pored sorte, u velikoj meri zavisi od faktora spoljne sredine. Zato je interakcija sorta/lokalitet od velikog značaja za realizaciju potencijala rodnosti (Evans and Fisber, 1999). Radi testiranja novih i poređenja sa standardnim sortama, izvedeni su ogledi sa 14 genotipova soje, različitih grupa zrenja, na 21 lokalitetu, tokom 2006. i 2007. godine. Lokaliteti se nalaze na području Vojvodine i Podrinja, jer najbolje prezentuju proizvodne uslove u kojima se gaji soja. Analizom adaptibilnosti i stabilnosti genotipova (Eberhart ana Russell, 1966) utvrđeno je da se koeficijenti regresije (b) ne razlikuju značajno od 1 ni kod jedne ispitivane sorte. Sorte Sava, Tea, Venera, Valjevka i Zvezda imale su u obe godine ispitivanja prosečan prinos iznad proseka ogleda. Značajne razlike u prinosu se pojavljuju između lokaliteta, kao i između godina ispitivanja. Ujednačenost prosečnih prinosa genotipova i značajne razlike među lokalitetima ukazuju na nedovoljnu iskorišćenost genetskog potencijala rodnosti sorti. Klaster analizom izdvojeni su lokaliteti Rimski Šančevi, Pančevo, Karavukovo, Zrenjanin, Bosut i Loznica, kao povolni za izvođenje ogleda.

 

Ključne reči: soja, sorta, lokalitet, prinos, makroogled

 

 

Originalni naučni rad (Original scientific paper)

 

  1. dr MILICA HRUSTIĆ, naučni savetnik, dr MILOŠ VIDIĆ, naučni savetnik, dr MLADEN TATIĆ,, naučni saradnik, dr SVETLANA BALEŠEVIĆ-TUBIĆ, naučni saradnik.  Institut za ratarsvo i povrtarstvo, Novi Sad
  2. PAJIĆ VLADIMIR, student, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

 

 

Autor za kontakt: dr MILICA HRUSTIĆ, milica@ifvcns.ns.ac.rs

 

 

  Povratak na sadržaj


 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 14, broj 1-4 (2008), str: 59-62
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Republika Srbija

 

 

SADRŽAJ PROTEINA U ZRNU GENOTIPOVA

HLEBNE PŠENICE NA TRI NIVOA ISHRANE AZOTOM

 

GORIJANOVIĆ BILJANA, KRALJEVIĆ-BALALIĆ MARIJA1

 

IZVOD: Jedan od glavnih izazova za oplemenjivače pšenice jeste kako povećati prinos zrna a da se ne smanji njegova nutritivna vrednost. Glavna determinanta nutritivnr vrednosti zrna jeste sadržaj proteina, koji se nalazi u negativnoj korelaciji sa prinosom. Cilj ovog rada bio je da se na tri nivoa ishrane azotom ispita prinos i sadržaj proteina u zrnu dvanaest genotipova pšenice, kao i da se genotipovi grupišu na osnovu sličnosti za sadržaj proteina. Analizom dendrograma može se zsključiti da su se na sva tri nivoa ishrane azotom po visokoj koncentraciji proteina izdvojili ist genotipovi (zlatka, Tamaro i Axis), dok se na dozi N75 izdvojila i sorta Pbeda. Od ovih genotipova najveći sadržaj proteina u zrnu imali su genotipovi Zlatka i Tamaro, ali su imali nizak prinos. Iz tog razloga se od ispitivanih genotipova kao najperspektivniji izdvajaju domaća sorta Pobeda i slovačka Axis, koje su imale nešto niži sadržaj proteina u zrnu ali veći prinos.

 

Ključne reči:   pšenica, sadržaj proteina, prinos, klaster analiza

 

 

 

Originalni naučni rad (Original scientific paper)

 

  1. mr BILJANA GORIJANOVIĆ, doktorant, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, prof. Dr MARIJA KRALJEVIĆ-BALALIĆ, Poljoprivredni fakultet, Trg D. Obradovića 8, Novi Sad

 

 

Autor za kontakt: mr BILJANA GORIJANOVIĆ, bgorjanovic@yahoo.com

 

  Povratak na sadržaj


 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 14, broj 1-4 (2008), str: 63-68

© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Republika Srbija

 

VARIJABILNOST I POVEZANOST KOMPONENTI PRINOSA

KOD S1 HS POTOMSTAVA JEDNE F3 POPULACIJE KUKURUZA

 

STOJKOVIĆ, S., DELETIĆ, N., BIBERDĐIĆ, M., AKSIĆ, M1

 

IZVOD: U radu su obavljena ispitivanja na F3 populaciji 2002-30 dobijenoj u Zavodu za kukuruz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Tokom prve godine (2004), oko 150 biljaka navedene populacije je samooplođeno i istovremeno ukršteno sa testerom 1491x1496, da bi se dobila naspramna S1 i HS potomstva. Nakon berbe, odabrano je po 41 S1 i HS potomstava za oglede, metodom slučajnog uzorka. Tokom druge i treće godine (2005 i 2006) obavljeni su ogledi u Aleksincu, Leskovcu i Kruševcu, što ukupno čini tri okruženja (envirimnment), po RCBD metodi. Genetske varijanse su bile značajno veće kod S1 potomstava za sva svojstva osim za procenat poleglih i slomljenih biljaka i broj redova zrna. Fenotipske varijanse su pratile isti trend. Dobijene vrednosti koeficijenata heritabilnosti u širem smislu su bile značajno više kod S1 u odnosu na HS potomstva. Niske vrednosti heritabilnosti su dobijene samo za procenat poleglih i slomljenih biljaka. Utvrđene su značajne, pozitivne korelacije između prinosa i većine ispitivanih svojstava kod oba tipa ispitivanih potomstava. Između pojedinih komponenti prinosa nađene su i negativne korelacije.

 

Ključne reči: kukuruz, genotipske varijanse, komponente prinosa, korelacije

 

Originalni naučni rad (Original scientific paper) 

 

  1. dr SLAVIŠA STOJKOVIĆ, docent, dr NEBOJŠA DELETIĆ, docent, dr MILAN BIBERDŽIĆ, redovni profesor, dr DRAGOLJUB BEKOVIĆ, docent, dr MIROLJUB AKSIĆ, docent, Poljoprivredni fakultet Priština, Zubin Potok  

 

Autor za kontakt: dr SLAVIŠA STOJKOVIĆ, ,  stolekp@bankerinter.net

Povratak na sadržaj


 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 14, broj 1-4 (2008), str: 69-74
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Republika Srbija

 

 

PRINOS I POTENCIJALNA EVAPOTRANSPIRACIJA PARADAJZA U ZAVISNOSTI OD PREDZALIVNE VLAŽNOSTI ZEMLJIŠTA

 

AKSIĆ M., DELETIĆ N., GUDŽIĆ N., STOJKOVIĆ S.1

 

IZVOD: Istraživanja poljskim ogledom u uslovima navodnjavanja paradajza Gardel F1 obavljena su u okolini Niša. Vreme zalivanja je određivanomerenjem vlažnosti zemljišta tenziometrima, koji su postavljeni na dubini od35 cm. Zalivanju se pristupalo kada je očitana vrednost na tenziometrima 25 kPa, 35 kPa, 45 kPa, a sa zalivanjem prestajalo kada je vrednost na tenziometrima bila 10 kPa. Visoko signifikantno veći prinos paradajza ostvaren je na varijanti navodnjavanja gde je održavan kapilarni potencijal zemljišta od 10 kPa – 35 kPa, u odnosu na varijantu zalivanja gde je kapilarni potencijal zemljišta održavan u rasponu 10 kPa – 25 kPa. Značajno povećanje prinosa ostvareno je na varijanti sa predzalivnom vlažnošću 35 kPa u odnosu na varijantu sa predzalivnom vlažnošću 45 kPa. Utvrđene su potrebe za vodom odnosno potencijalna evapotranspiracija paradajza Gradel F1, koja za uslove južne Srbije iznosi 678.9 mm. Na osnovu analize utroška vode i ostvarenih prinosa, konstatovan je najviši koeficijent iskorišćenosti vode (WUE) na varijanti sa predzalivnom vlažnošću 35 kPa.

 

Ključne reči: navodnjavanje, paradajz, potencijalna evapotranspiracija, prinos

 

Originalni naučni rad (Original scientific paper)

 

  1. dr MIROLJUB AKSIĆ,docent; dr NEBOJŠA DELETIĆ, docent, dr NEBOJŠA GUDŽIĆ,docent, dr SLAVIŠA GUDŽIĆ, vanredni profesor, dr SLAVIŠA STOJKOVIĆ, docent; Univerzitet u Prištini, Poljoprivredni fakultet Kosovska Mitrovica – Zubin Potok, Jelene Anžujske bb, 38228 Zubin Potok, Srbija.

 

 

Autor za kontakt: dr SLAVIŠA STOJKOVIĆ,  stolekp@bankerinter.net

 

 

  Povratak na sadržaj


 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 14, broj 1-4 (2008), str: 75-80
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije


S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Republika Srbija

 

 

NOVOSADSKI 565 I NOVOSADSKI 598 – NOVE SORTE OZIMOG PIVSKOG JEČMA

 

PRŽULJ N., MOMČILOVIĆ VOJISLAVA1

 

 

IZVOD: Program polemenjivanja ozimog ječma u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo obuhvata stvaranje sorti ozimog dvoredog pivskog ječma i ozimog stočnog ječma-dvoredog i šestoredog. Sorte ozimog pivskog ječma treba da imaju visok i stabilan prinos, dobar kvalitet i da su tolerantne na stres izazvan abiotičkim i biotičkim faktorima. U radu su prikazane agronomske osobine i kvalitet zrna i slada dve nove sorte ozimog dvoredog pivskog ječma Novosadski 565 i Novosadski 589, koje su registrovane u Srbiji 2003, odnosno 2006. godine. U ogledima komisije za priznavanje sorti, u odnosu na standard, obe su ranije klasale, imale su veći prinos, kraću stabljiku i bolju otpornost na poleganje. Sorta Novosadski 565 ima zrno srednje krupnoće sa masom 1000 zrna od 43,4g, a sorta Novodaski 589 veoma krupno zrno, sa masom 1000 zrna od 50,2g. Udeo zrna I klase bio je oko 95% kod obe sorte. Sadržaj proteina u zrnu niži je od standarda, a sadržaj finog ekstrakta i ostale osobine kvaliteta na nivou standarda. Za ekspresiju genetske osnove za prinos i kvalitet dve nove Ns sorte ozimog pivskog ječma, Novosadski 565 i Novosadski 589, zahtevaju primenu specifične tehnologije proizvodnje.

 

Ključne reči: ozimi pivski ječam (hordeum vulgare ssp. Distichum var. nutansL.), sorta, prinos, kvalitet

 

 

Originalni naučni rad (Original scientific paper)

 

  1. prof. dr. NOVO PRŽULJ, naučni savetnik, VOJISLAVA MOMČILOVIĆ, dipl. biolog. Naučni Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, Novi Sad, Srbija

 

 

Autor za kontakt: prof. dr. NOVO PRŽULJ, przulj@ifvcns.ns.ac.rs

 

 

  Povratak na sadržaj